Izolacija nezavisnih

„Da li bi trebalo da izolujemo sebe? Hoćete li da Srbija ne bude predstavljena u Parizu, zemlja koja je najviše propatila i pretrpela najveće gubitke, a da bude predstavljen Hašim Tači“, odgovorio je onima koji ga zbog te odluke kritikuju. Nesporazum sa tradicionalno prijateljskom i savezničkom zemljom, a koja priznaje nezavisnost Kosova, umesto demaršom, lakše će se izgladiti, u bilateralnim susretima i direktnim razgovorima ne samo na marginama ovog velikog skupa već prvenstveno prilikom najavljene posete predsednika, Makrona, Beogradu. I tu je Vučić u pravu. Zvanična nota ili protest, procenjeno je, ugrozili bi njegov dolazak. A ne treba zanemariti ni značaj susreta sa ostalim državnicima na Mirovnom skupu, među kojima je zvezda nepredvidivi Donald Tramp. Kakvi će stvarni dometi ovih susreta biti, nije izvesno, ali sasvim je izvesno da srpska politika u rešavanju kosovskog problema treba da napusti hipostaziranu dogmu (postoji samo u mislima, izvan realnosti)! Takva politika, u najmanju ruku, dovodi do konfuzije sa ostalim javnim politikama i konfuzije u javnom raspoloženju koje je pokazalo istraživanje „Demostata“.

To što građani Srbije želju za boljim životom ne povezuju sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, odnosno sa ulaskom u Evropsku uniju, tipičan je primer. A do malo njih je doprlo da je EU ubedljivo najveći davalac bespovratnog novca, Srbiji. U poslednjih deset godina poklonila je preko preko tri milijarde evra. Suma je skoro trostruko veća za poslednje dve i kusur decenije. Ekonomska i migrantska kriza te sve veći razvojni raskol između severa i juga okuražio je desničarske partije da zagovaraju raspad Evropske zajednice na principima hipostazirane dogme, o novim državama nacijama, dizanju granica, ograničavanju kretanja… Izolacija ili samoizolacija protiv koje je progovorio i predsednik Vučić, nikako ne može da donese dobro! I tu dolazimo do ključnog pitanja da li on to ozbiljno misli ili se šali jer, iako su mu usta puna mira, stabilnosti i evropskog puta, mnoge stvari radi sasvim suprotne od toga. Tako je nametnuta samoizolacija našim takmičarskih timova u međunarodnim sportskim takmičenjima u kojima učestvuju Albanci? Glavni hit je izolacija Kosova od Interpola. Zar nije opšta želja da se dokusuri ili barem smanji međunarodni kriminal, kojem je srpsko-kosovska trasa dobro došla za krijumčarenje i nelegalne trgovine! Da li je normalno da je Srbija u vrhu po pranju novca, pa zato pada na čuvenim duing listama istovremeno je u poražavajućem padu, za sedamnaest mesta, po slobodi medija. Da li je normalno da predsednik Vučić stalno izoluje malu grupu nezavisnih medija, kao trn mu u oku, pa ih svakodneeeevno proziva i blati, a brani i hvali svoju propagandnu mašineriju koja je postala oružje masovne destrukcije i nasilja… Izjavom da privatne televizije mogu da se opredele za neku političku opciju, pokazao je elementarno nepoznavanje. Jer prema evropskim standardima, i privatne televizije moraju da poštuju pluralizam, izbalansirano izveštavaju, dajući prostor različitim političkim opcijama i zato su stvorena regulatorna tela da i o tome, između ostalog, vode računa… Serž Halimi, glavni urednik Monda, u knjizi „Novi psi čuvari“ opisuje spregu politike i medija kao incestni odnos. Mediji koji bi morali nadzirati političke i ekonomske centre moći, piše Halimi, postali su njihova impregnacija! Prema tome naslovna strana „Ilustrovane“ se odnosi na njih a ne na one koje su kukavički fotomontirali. Takvi mediji zdušno rade na izmišljanju vesti i događaja kako bi pažnju javnosti usmerili sa stvarnih na izmišljene probleme a pre svega sakrili incest i privilegije koje uživaju od moćnika. Aktuelni predsednik sve to dobro zna, kao što dobro zna tehnologiju pokoravanja ljudskog uma, pa izolovanjem opozicije, sprečava „promaju“ da druge i drukčije ideje ne bi dospele do javnosti što mu, pomaže u ostvarivanju neskrivenog sna o monolitnosti i jednopartjskom vladajućem sistemu! Sve što se dešava, dakle, nije slučajno i vodi u suprotnom pravcu od Evrope, koja kakva god da je, nema alternativu. Učesnicima Mirovnog skupa u Parizu, šefovima 60 država, pismo su uputili ugledni svetski intelektualci, ekonomisti, pravnici, pisci, Amartija Sen, DŽozef Štiglic, Vargas LJosa… apelujući da se potpiše pakt za uspostavljanje demokratskih garancija kao što je pravo na pouzdane informacije, na poštovanje privatnosti, transparentnost vlasti pa je i to dobar razlog da Vučić bude tamo i ponešto od toga čuje i zapamti.