Potemkini iz malih sokaka

Jedan od lokalno poznatijih je zamenik gradonačelnika Beograda G. V. Ne samo što uspešno i smišljeno vara žitelje glavnog grada, oko simuliranih rekonstrukcija, troškova prekopavanja , izgradnje, javnih tendra i nabavki… već ga za evidentne obmane pod svoje zaštitničke skute direktno stavlja car otkrivši golicav detalj da lično zna ko je spalio Vesićevu knjigu, njih četvorica, trojici je doakao, ne da ga, mislim, Vesića Potemkina, kao što nikada nije dao Malog, Gašića, Stefanoviće, sina i oca, Babića, Jutku, ne da Radoša Milovanovića, penzionera i direktora „Milan Blagojević – Namenska“, kome su radnici, oronulog i zarđalog morala, tapšali pred sudom, i vređali porodicu poginulog kolege!

NJih 1340 saopštenjem mu je dalo podršku , doduše bez i jednog potpisa, zato jeste Potemkin iz Lučana iako im pune tri godine nije uplatio zakonom obavezne doprinose ni njima ni državi. Ne da car ni Potemkina iz Yugoimport SDPR koji posluje sjajno propadajući zarad profita privatnika, i ta careva pričepljenost uz Potemkine iz malih sokaka i velikih državnih firmi je potpuno razumljiva jer nema velikog cara bez njih ni zlatnog doba koje kao „lažni blesak sakriva “ neuspeo sadržaj nečega. E Bastaću, Bastaću, uči i ne nameštaj se!

Da si konsultovao Vulinovu tetku iz Kanade znao bi koliko deviza možeš u jednom cugu da uneseš u svoju voljenu zemlju!

Minulog vikenda, iza Potemkinovih kulisa „izronili“ su istoričari s „trendi“ tumačenjima istorije a povodom godišnjice oslobođenja Beograda od Hitlerove Nemačke, da uvere svekoliku javnost o „zlatnim“ četnicima koji su bili dominantni antifašisti, (koljači su bili samo u nekim drugim regionima)!

Slušajući ove tlapnje koje već ostavljaju teške posledice, malte ne ispade da bez Rusa oslobodilaca i četnika antifašista Srbija ne bi bila nezavisna i ne bi sačuvala svoju pravoslavnu tradiciju i aktuelnu državnu suverenost. Minulog vikenda više nego do sada, uočljivo je izbegavanje reči partizani, narodno oslobodilačka vojska, a ne daj, bože Jugoslavija, kao da u „poluprošloj istoriji uopšte nije postojala“!

Zvanično promovisana u negativnu opsesiju svih nacionalista, potpuno je ubijena i izbrisana! I sve to uz predivnu pesmu hora Aleksandrov na Trgu Republike, da se bolje primi. Pod sloganom: Nema dileme-antifašizam predivno je pevao i „Kic pop hor“ iz Crne Gore u bivšem Domu sindikata, partizanske pesme! Pretežno iz njihove države !

Otćutao je Hercigonjinu Svečanu pesmu, prepoznatljivu po stihu“ Jugoslavijo borba te rodila“, i ublažio duh partizanskog i komunističkog zajedništva Internacionalom i sveslovenskim sadržajem bivše jugoslovenske himne Hej Sloveni….

Upotrebljiva prošlost u sadašnjosti da bi novim opisivanjima promenila i oblikovala budućnost to je sećanje kao deo „režima istine“ određenog društva ili kako ih Mitja Velikonja naziva „tvrdim „sećanjima“. Ona su, parafraziram ga, ovekovečena u tvrde korice knjiga, arhiva, školske udžbenike, isklesane, monumentalizovane, podržane državnim praznicima, komemoracijama, imenovanjem ulica, ustanova, nagrada…

Na drugoj strani postoje „meka“ sećanja grupa i pojedinaca, nezabeležena, skrivena iza Potemkinovih kulisa, introvertna , često u opoziciji ili čak alternativi sa pomenutim prvima i ne retko baš takva sećanja teže da postanu državni projekat, što se u Srbiji i ne samo u Srbiji desilo. U hrvatskom ustavu je, na primer, zabranjeno udruživanje sa drugim državama koje bi moglo da obnovi jugoslovensko državno zajedništvo u bilo kom obliku.

Te u tom kontekstu i aktuelna priča AV o stvaranju nove balkanske unije o slobodnoj trgovini i protoku robe, novca i ljudi, za početak između Srbije, Makedonije i Albanije, može da se tumači na različite načine: kao lažni, Potemkinov blesak, da bi se sakrio pravi motiv i sadržaj, na primer evroazijske integracije, a može objektivno da bude i regionalno isplativa ideja, bez ikakve želje da se stvori neka nova „Jugoslavija drugim sredstvima“ jer njen pojam i ideje, već su izbačeni iz upotrebe u ime mira Zapadnog Balkana, Postjugoslavije, Jugosfere, ex država i slično.

U horskom natpevavanju i bukvalno i pežorativno, zaturen je jugoslovenski antifašizam iako je istorijski fakt, samo zato što su ga prefarbale i zatrpale Potemkinove kulise iz malih sokaka, koje danas dođu kao neka moderna verzija generalnih urbanističkih i ideoloških planova! Preživeće se valjda i to!