Alibi 1

Dva su navodno razloga za to, prvi je što bojkot nema nikakvu spoljnu podršku. Po tome, i Metju Palmer i Tanja Fajon zaista kažu to što kažu, nema skrivenog plana zapadnih centara moći – antivučićevska opozicija može da računa na izvesnu podršku samo ukoliko izađe na izbore.

Drugi razlog je što kampanja bojkota ne deluje – nema nikakvog širenja kruga pristalica opozicionog Saveza za Srbiju, kao zagovornika neizlaska na izbore, o čemu govore i nalazi agencije Faktor plus. Ima samo mogućeg tumačenja broja „neglasača“ u korist opozicije, što zaista može i ostati tehnička stvar, ukoliko nema postizbornog događaja.

Prevrata, koji bi zajedno sa bojkotom izazvao krizu i ponavljanje izbora u kratkom naknadnom roku. To bi bila vrsta združenog makedonsko-austrijskog scenarija, da se usled postizbornih demonstracija praćenih otkrićima o kriminalu u vrhu vlasti (snimci, podaci) osujeti uspostavljanje Skupštine i vlade. I da se umesto toga dogode pregovori pod zaštitom EU, koji će dovesti do dogovora demonstranata/opozicije i Vučića o novom datumu izbora i tehničkoj vladi koja će ih sprovesti.

Ali, dovedena je u pitanje i snaga Saveza da izvede taj prevratnički događaj i na primeru neuspelog i neveštog pokušaja pokreta „1 od 5 miliona“ i Boška Obradovića da „sačekaju“ Vučića ispred RTS-a, prošlog utorka.

Ukoliko su te procene tačne, Vučić je nesumnjivo pružio Savezu mogućnost da se, makar pred svojim tvrdim pristalicama (a izgleda da opozicija drugačijih i nema) koliko toliko časno izvuku iz bojkota. I to kroz grupu građana Srpska desnica i Mišu Vacića, čiji je nastup u septembru na izborima u Medveđi, bio bleda senka za sadašnju noćnu posetu Šapcu.

U tom Vacićevom pohodu svi detalji, od otrovnog govora mržnje prema gradonačelniku Zelenoviću, do mračnih simbola, su izrazito naglašeni i podešeni tako da ne mogu ostaviti ravnodušnim nikog ko je za demokratiju, ljudska prava, Evropsku uniju… Naravno, i Vučiću je vrlo važno da razbije bojkot u smislu da nekog iz Saveza za Srbiju sem Milana Stamatovića, pridobije za učešće. NJemu je potrebno učešće neke stranke Saveza, a ne grupe građana, da se osigura za izbore 2020.

To Vučiću ne smeta da se, između ostalog, vrlo vešto služi demokratskim zamkama, odnosno onim što prividno deluje vrlo građanski i u skladu je sa ljudskim pravima, kao što su grupe građana. U stvarnosti međutim, grupe građana kao učesnici velikih izbora (parlamentarnih, pa i beogradskih, koji iako su lokalni, zahvataju velikih broj birača) su tu da nanesu štetu strankama opozicije, a na korist vlasti.

To je bio slučaj sa grupom ili udruženjem građana Dosta je bilo 2016. koji su se od početka pokazali kao puki „razbijači“ parlamenta, to je bio i Luka Maksimović 2017. na predsedničkim izborima, to je u neku ruku i Pokret slobodnih građana… Labavost i kratkotrajnost, te pogrešna ubeđenost da je moguće tek tako uticati na politiku, olako promeniti parlament, društvene odnose, i uopšte svest ljudi, to su sve odlike grupa građana, koje jaka vladajuća stranka upotrebljava da kontroliše politiku. Jer, grupe građana ne traže veliki napor i ulaganja, lična i bilo kakva da bi nastale. Glavni izgovor da to znači da izbegavaju finansijski uticaj bogatih je lažan – koliki god da im prostor otvara Internet i za to su potrebna sredstva, koja ih samo čine jeftinijim od partija, ne i manje korumpiranim.