Devedesete su se završile u Novom Pazaru

„Devedesete su konačno prošle“ pisali su ljudi poruke ispod divnih fotografija prelepih devojaka u hidžabima, sa bedževima studentskog protesta na prsima, i sa zastavom države Srbije u ruci.

Zaista moćne slike, mitske i snažne, prizivaju osećanja da su se devedesete ne samo završile, nego su se završile onako kako se samo u snu moglo sanjati – mirom i jedinstvom.

Taj završetak devedesetih, četvrt veka kasnije, pojedini u Beogradu će objašnjavati time i što im prvi put u životu ne smeta ni srpska zastava, ni himna „Bože pravde“, niti im smeta što im je država Srbija, naprotiv, prvi put su na to iskreno ponosni.

Ali, tu je potrebna važna napomena, reč je o sredovečnim ljudima, onima koji su prvu predstavu o državi, zastavi i himni stekli u Titovoj komunističkoj diktaturi.

I ako ne verujemo da su se devedesete završile 12. aprila u Pazaru, treba da prihvatimo da se desio jednodnevni povratak iz traume krvavog sloma te Titove diktature.

Istina je da nije bilo manifestacije u našoj novijoj političkoj istoriji ni približne simbolike kao u Pazaru. I kad izbledi utisak, ostaje energija, kao što i odigrana pozorišna predstava uvek ostavi neki trag u mislima ljudi koji su je gledali.

Ali, iako je Srbija samo jedna, njen se društveni život odvija najmanje u dva sveta.

Tako se Vučićev svet istog dana na skupu „Ne damo Srbiju“ u Beogradu držao stare estetike Titove diktature, uz prepisivanje i prisvajanja svih mogućih slika iz studentske revolucije.

Takvo nasilno spajanje suprotnosti je i Tito baš primenjivao, upravljajući Partijom iz rezidencija porodica Karađorđević, i prisvajajući sve njihove rituale kao svoje maršalske.

A tako je i Vučić, baš kao i Titov kabinet nekad, čitao pisma pionira pred TV kamerama, dan posle mitinga, dok su mu šef kabineta Ivica Kojić i savetnice smoreni stajali uza zid.

Da, kako je bila nedelja, imali su pravo da budu tmurni jer „tako funkcioniše današnja demokratija“, nije to gvozdena komunistička disciplina.

Vučić je pokazao da i on može da napravi okupljanje, kao i studentski plenumi.

Sada može da nastavi da brani svoju poziciju mnogo jače nego koliko u januaru.

Dodiku da kaže da mu ne može pomoći oko RS, jer ima obojenu revoluciju, Fon der Lajen da mora u Moskvu 9. maja, jer ima obojenu revoluciju, Trampu da treba da ubrzaju poslove, jer im obojena revolucija obojici preti… Uz zavet, da neće „napasti“ sever Kosova, jer ovo odavno nisu devedesete.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.