Za tu njihovu vernost, i kad je reč o najbližem krugu Vučićevih saradnika, veliko je pitanje da li uopšte postoji, a kamoli koliko je postojana. To je pre pokoravanje sa pomnim praćenjem kada će se situacija promeniti, da bi se onda pokorilo nekom drugom.

U mnogo većoj meri privid nepobedivosti stvaraju lažni kritičari Vučićeve vlasti. Lažni, zato što tvrde da je Vučić samo jedna pojava u glavnom svetskom toku, u kome Srbiji zasluženo, suđeno i nužno pripada ćorsokak. Ovako razmišljanje je prikriveno magijsko, nikako logično i razumno, mada voli da se kiti perjem racionalnosti.

Naravno da Vučić nije samo tek pena na magičnom moru besmisla srpske politike. Ne morate biti veliki poznavalac i da uočite kako on tehnički savršeno vodi kampanju, vešto i profesionalno smišljenu, u skladu sa trendovima 21. veka. I koliko je sposoban da unapred zadate poruke prilagodi situaciji.

E pa opozicija, ako hoće Vučića da pobedi, ili na ulici, ili za glasačkom kutijom, ili koristeći oba sredstva, zaista mora da ima nekog ko je u stanju da približno tako dobro radi to isto. Tu nema mesta ruganju ili ismevanju – taj koji vodi kampanju za Vučića sa jedne strane mora biti njegova potpuna suprotnost, a sa druge mora biti vešt na isti način.

Pogledajmo recimo nastup mladog vođe protesta „1 od 5 miliona“ Srđana Markovića. To što su mu na Pinku našli odmah video „Marsovac“, odnosno gostovanje na TV Pink BiH pre nekoliko godina gde je govorio zašto se prijavio na program letenja za Mars, to je samo prednost koju treba iskoristiti. Ništa bolje neko kad se neprijateljska propaganda usmeri da radi protiv sebe.

Društvene mreže žude za snimcima, a ovaj je najbolji mogući po dečka iz protesta. Jer, nisu mu pobogu našli snimak iz nekog noćnog kluba gde se bije sa nekim ili koristi opijate, ili šta već. Ako je i rijaliti element, neka je, valjda je vredan političkog cilja, neka ga posprdno i zovu hvatač veze sa vasionom, to znači da su ljudi čuli za njega, i da su se bar nasmejali.

Dalje, taj neko neophodan opoziciji za pobedu mora da u javnom nastupu bude siguran. Ne može da se svađa sa novinarkom Pinka Gordanom Uzelac, pogrdno dobacivanje, nećete verovati, možda se sviđa krugu tviteraša, ali masovno ljudi u Srbiji to ne vole, niti ih zanima. Mora da bude neko ko će ući u raspravu sa Uzelac, ali tako da prenese poruku gledalištu, a ne da se nadgornjava sa njom.

U tome je dosad uspevao samo Boško Obradović u Skupštini sa svojim – ne brinite, kad dođemo na vlast i ukinemo Pink moći ćete normalno da radite svoj posao. Uz odgovarajuću „smešu“ Marsovca, Dverjanina i još po nekog, vučićevska kampanja neće odoleti, biće zbrisana. Posle će se svi pitati, kako je bilo toliko lako, a istovremeno tako nedostižno.