Naoko, dosledno drži svoj profil političara bliskog narodu kojim vlada. Dakle, čoveka koji je bliži nemanju nego imanju i kome otac za rođendan donosi šerpicu lignji sa sosom koje se u kući Vučića tradicionalno spremaju za Svetog Nikolu. I svi u Srbiji pričaju o šerpici kao o vrhu izbornog trijumfa SNS, sa ruganjem ali i sa divljenjem – kakav je šef neverovatan lik. To je međutim, samo naoko. Stvarni život predsednika Srbije i klike oko njega udaljen je od te šerpice, barem isto toliko koliko i u jednoj od sezona Hause of cards šerpa sa škembićima koje Afroamerikanac, vlasnik jeftinog južnjačkog restorana, donosi američkom potpredsedniku pravo u Belu kuću.

U stvarnosti je Vučićeva vlast, što se moglo uočiti i prošlog leta, izgubila unutrašnji kapacitet. Taj nedostatak se sada sasvim otvoreno iskazao u Vučićevoj kampanji za Beograd. Obratimo pažnju – uprkos potpuno raskopanom gradu, ubrzanim predizbornim isplaćivanjima plata i socijalnih davanja – ništa od toga nije nosilo Vučićevu priču za birače. Sve ono što se tiče unutrašnjeg vladanja i upravljanja – predstavljalo je puki ukras u propagandi naprednjaka. Plate, parkovi, gradilišta, ulice – sve je to bilo daleko od glavnog propagandnog toka SNS. U nedostatku unutrašnjeg, Vučić je kampanju gradio na spoljašnjem kapacitetu. To znači na Kosovu, Rusiji i EU, upravo tim redom, uz dodatak obećanja o gradnji metroa, kao nadoknade za gaženje javnog interesa. Od podzemne železnice, nema ništa demokratskije, svi se njome voze.

Vučić je imao i pomoć opozicije, koja mu je proglasivši lokalne izbore za odsudnu bitku „dala“ potrebnog neprijatelja. Na priči o čuvanju spoljašnjeg kapaciteta od tog unutrašnjeg neprijatelja, Vučić je uspeo da trijumfuje, ali u prazno. Jer, pobeda zasnovana samo na spoljnoj poziciji znači da će ubuduće vladati samo sprečavanjem nezadovoljnih njime u Srbiji da se ujedine. Za Srbiju pak to predstavlja povećanu ranjivost – a ranjivost uvek neko nastoji da iskoristi, to je mogući kontekst atentata na Olivera Ivanovića.

Uprkos trijumfu zato, vlast ne slavi i ne miruje, već nastoji da na svaki način onemogući savez Đilasa i Šapića, koji bi se širio iz Beograda. Protiv Šapića je pokrenuta tabloidno-istražna priča o hapšenju pod optužbom za korupciju građevinskog inspektora, koji mu je navodno bio u izbornom štabu. Đilasa, koji je kampanju vodio odlično, pokazujući da ima unutrašnji kapacitet (vrtići, knjige, plate) lomiće preko odnosa u koaliciji koja ga je podržala. Ozbiljni posmatrači scene se slažu da bi politička organizacija Đilasa i Šapića, dakle ne nekakva koalicija, odmah imala zbir njihovih glasova plus još malo – oko 35 odsto. Previše blizu i previše opasno za Vučića makar mu lignje prijale.