Šest minuta

Povod nije nedavni odgovor medijskog konsultanta Ivana Radovanovića novinaru Danasa od dve rečenice koje otprilike glase: nek proba da napiše ponovo sve dok ne bude ličilo na nešto, a ne na nju. Već je povod mejl adresa sa koje je taj odgovor poslat – službeni mejl preduzeća International Communications Partners.

Na brzom i modernom sajtu ICP-a „otvaraju“ se uobičajene biznis parole koje u sadašnjosti imaju svojstvo nove religije – vaši zadaci su naši zadaci, naše bitke su vaše pobede, vaši ciljevi su naši ciljevi…

U opisu delatnosti navodi se i rečenica „u interesu svojih klijenata uspešno omogućujemo plasiranje određenih sadržaja u ključnim štampanim i elektronskim medijima“. Ko su klijenti u odeljku na sajtu predviđenom za njihovo nabrajanje? Između ostalih Srpska napredna stranka, Uprava za javne nabavke Republike Srbije, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, Vaterpolo savez Srbije, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Futura plus, Društvo sudija Srbije, UNPD… Pored ovako respektabilnog spiska, postoji i odeljak sa obimnim poslovnim kodeksom, sa mnogo reči o javnom poverenju i demokratskim institucijama.

U odeljku konsultanti, jedino navedeno ime je Ivan Radovanović, dok drugi mogu biti angažovani „u zavisnosti od potreba klijenata“. Začuđujuće na ovako visoko profilisanom sajtu je da ima upadljivo neažuriran odeljak bilteni – poslednji bilten potiče iz vremena grčke dužničke krize iz 2015. godine.

Najzad, ko se na sajtu Agencije za privredne registre vodi kao vlasnik Internacional Communications Partners? Registrovani su kao deoničarsko društvo sa ograničenom odgovornošću, sto odsto u vlasništvu jednog člana društva. NJegovi navedeni podaci su JSMR INTERNATIONAL INC, Sjedinjene Američke Države, Centerville Road 2711, Country of New Castle, Wilmington, Delaware.

U ekonomski krugovima američka država Delaver važi za of-šor zonu – raj za finansijske utaje, ali koja, koliko je poznato, nije na crnim listama EU kada je o pranju para reč. Ali, ovde nisu problem samo sumnje te vrste, koje mogu biti i neosnovane. Ovde je problem lažnog predstavljanja. Može neko biti novinar i to loš i ružan, nisu svi u svakom poslu uspešni, a nisu ni lepi. To je možda neprijatno, ali nije nepošteno. Nepošteno je kada neko svojoj profesiji konsultanta pridodaje reč novinar i tako se potpisuje, iako je novinar davno prestao da bude. Pridodaje, jer prezaposleni čitalac 21. veka, po pravilu nema tih šest minuta, niti želi da ih ima, za uvid podataka na Internetu, tako da reč „novinar“ samo služi da konsultant lakše ostvari svoj poslovni cilj, koji je, podsetimo se početka teksta, cilj njegovog klijenta.