Srpski scenario kao crnogorski

Volja Vučićeva da ih raspiše značila bi i volju Vučićevu da godinu i po dana kasnije odmah nakon što prizna pobedu nekom mladom predsedničkom protivkandidatu, ode na odmor u akva park u Dubai.

To jest da se kao i Milo, povuče iz javne politike, ali ostavljajući svoju partiju dovoljno jaku da izgleda da se uvek može ponovo vratiti na vlast.

Vučićeva SNS ne bi ni nastupala u ulozi stranke gubitnice, jer bi na parlamentarne izbore išla u okviru liste čiji naziv već ulazi u upotrebu „Ne damo Srbiju“.

Izbore bi izgubilo udruženje građana – pokret, front za narodu i državu, čije osnivanje se vezuje samo za Vučića lično i koje slovi kao formalni organizator Vučićevih sadašnjih skupova, a pojavilo bi se i kao podnosilac izborne liste vlasti.

Ulogu vrhovnog autoriteta koju je u Crnoj Gori imao pravoslavni litijski pokret i SPC u podršci listi Milovih protivnika, u Srbiji bi odigrali studenti u blokadi i univerzitetsko-prosvetna zajednica.

Sadašnja srpska opozicija bila bi otpisana ukoliko ne prihvati poziciju podupirača „studentske liste“.

Opoziciju je lako otpisati, dovoljno je samo upotrebiti ili ne upotrebiti „ujedinjenje“.

Kao što znamo, nezadovoljni Vučićevom vlašču, u ujedinjenju vide božanski znak da će opozicija ovoga puta doći na vlast, te stoga sa manje ili više gađenja od nezadovoljnih režimom postaju birači opozicije i odazivaju se dužnosti da glasaju.

Studentskoj listi i akademskoj zajednici, ostaje kao 2020. Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vernicima u Crnoj Gori, da uz pomoć stručnog dela opozicione javnosti, prvo pronađu Zdravka Krivokapića, a potom i nekog Jakova Milatovića, dok će se Milojko Spajić već sam pronaći.

Prvi izbor, ko će nositi studentsku listu za Skupštinu, biće iznenađenje, ali istovremeno to i neće biti, moglo bi to dopasti i akademiku Kostiću, i sudiju Majiću, ali profesoru Lomparu.

Slično kao i u crnogorskom slučaju i u srpskom bi ovakav scenario uključivao neku meru političkog faktora srpstva, tako prezrenog prethodnih decenija, a sada moguće opet vrlo traženog na političkom tržištu.

Ima tumačenja naime, da je resuverenizacija trend ciljano podstaknut, a to znači i finansiran, iz samog vrha vladajućih klasa najmoćnijih država sveta.

Za slučaj da neproglašeni kontrolisan treći svetski rat za preraspodelu prirodnih i drugih bogatstava, postane proglašen i otme se kontroli, biće im potrebni građani spremni da se bore, a takvi su građani koji veruju da su im države suverene.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.