Foto: Pixabay / arnerichter1975

U svetu postoji situacija da se metro linija produži na periferiji za jednu do dve stanice u pravcu u kom se grad širi. Ali nikada da skoro cela linija bude to. Gradnja investitorskog metroa postoji u tek nekoliko najvećih gradova Azije, a vezano za ekstremno visoku potražnju za stambenim prostorom u tim gradovima. To je važno zato što se tek uz vrlo veliki obim gradnje u kratkom roku to uopšte isplati graditi na taj način. U Beogradu je poslednjih par decenija bila tražnja za samo milion kvadrata novogradnje u najboljim godinama. Ne postoji jaka privreda iz koje bi se stvorila masa ljudi sposobnih da kupe stan. Dok je pred raspad SFRJ Beograd imao 230.000 radnih mesta u industriji, danas je to oko 13.000.

Te nove zone pomenutog „razvojnog metroa“ su Makiško polje, Hipodrom, „Beograd na vodi“, zona Luke Beograd i Ada Huja. Makiško polje je zona u kojoj je decenijama zabranjivana gradnja svega osim saobraćajnih sadržaja zbog održavanja kvaliteta i bezbednosti vode za piće za oko 2 miliona ljudi. Hipodrom niko do sada nije ni pomislio da dira, zato što je deo urbanog identiteta Beograda. Urbanizacija lokacije „Beograda na vodi“ je oduvek planirana uz opstanak Železničke stanice Beograd – modernizovane i na istoj lokaciji, i vezan na putničku železnicu kao glavno prevozno sredstvo. Vezano za zonu Luke Beograd, postoje u svetu slučajevi u ekonomskim razvijenim zemljama da se lučko-industrijska zona u blizini centra grada prenameni za luksuznu gradnju. Ali je to uvek podrazumevalo paralelni razvoj novih lučko-industrijskih sadržaja uz istu reku. Zato su te države i razvijene. A sama Ada Huja je uvek planirana kao proširenje te lučko-industrijske zone, ili ti privrednog centra velegrada na reci. Ada Huja i „Beograd na vodi“ su istovremeno najveći ispusti neprarađenih otpadnih voda u Srbiji. Medijima dominira priča kako „je železnica nešto što navlači pacove i zmije, i zato je treba ukinuti“. To ne vređa samo inteligenciju iole obrazovanih ljudi, već i zdravomislećeg deteta iz trećeg razreda osnovne. Dakle, urbanizacija napamet, na zahtev „investitora“, na svih tih pet lokacija je sporna iz ugla i struke, i pogleda iole osvešćenog građanina. Vrlo zanimljivo je da sve te zone osim Ade Huje imaju dvokolosečne železničke koridore, gde je moguće uvesti BG:VOZ. Odnosno brz prevoz za vrlo mali deo troškova uvođenja metroa. A i ka samoj Adi Huji postoje već izgrađeni železnički tuneli iz pravca Vukovog spomenika.

Još kažu „naš metro plan je jedinstven, jer je prvi koji uključuje BG:VOZ“. U stvari, svi prethodni metro planovi su bili deo planova prevoza sa razvijenim prigradskim železnicama. Najnoviji plan je među njima najosakaćeniji. Osim isključivanja Železničke stanice Beograd sa prilaznim prugama, taj plan je prvi koji isključuje Pančevo, Novu Pazovu, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Ripanj i Obrenovac.

U sledećem nastavku ćemo imati kratak osvrt na poslednja iskustva sa većim infrastrukturnim projektima.

Sledeće srede: „Napredni metro“ i kapitulacija struke (3)