Crvene ruke i crne liste

Pokušajmo da posložimo samo ovu nedelju na policu u glavi, pa je već jasno da živimo u zemlji pod šifrom. Država ima tešku dijagnozu, takoreći krovnu, za sva pojedinačna ludila koja osećamo oko sebe i u sebi.

Počelo je s Mikserom i Silosima. Festival s pedigreom drznuo se da okupi sve nevaljalce na jednom mestu, gde će ljudi koji nešto misle ponuditi program publici koja misli to isto, te je opasnost od kontaminacije drugih ravna nuli – mi bismo rado, ali drugi nikad ne dođu, tako da ovaj sport ima dugu tradiciju bezopasnosti po okolinu.

Ne lezi vraže – ne može. Otkazano.

Mikser kaže: otkazali Silosi; Silosi kažu: Mikser se sam otkazao, mi smo samo malo negodovali oko spiska učesnika, što je naravno postalo potpuno normalno.

Zašto je normalno, pa zato što neko iznad prigunđava; s kojim pravom lokalna božanstva gunđaju, ah pa to se više ne pita, Olimp je sujetan.

Ipak, zovu nas učesnike iz ovo malo medija gde nismo nepoželjni da kažemo šta o tome mislimo.

Te rekoh za Danas ovo: „Pošteno bi bilo da njihov poglavica javno i zvanično već jednom pročita tu crnu listu ucelo i kaže: ‘Mi ovim ljudima godinama, gde god možemo, ukidamo pravo na slobodu govora i na rad, i da smo samo Belorusija ili Rusija, da samo možemo da ih ućutkamo i privatno, to bismo vrlo rado uradili, nego digla bi se galama, pa se suzdržavamo, još uvek, nadam se ne zauvek. Lično mi je žao što ih još niko nije udario kolima i polomio im vilice kao studentima, ali ohrabrujem sve svoje sluge da im spreče svaki nastup koji mogu, a baš ako nekome i ruka krene sama kao dragom gospodinu koji je udario Vuka Cvijića, neka, nek smo živi i zdravi. Mi, naravno, ne oni.’ Što se mene tiče, čast je biti na spisku rame uz rame s ljudima kojima se divim, privilegija je imati ih za saborce i prijatelje.“

I stvarno, što nas, brate, ne zabraniš zvaničnim ukazom, hatišerifom, šta šmiraš više?

Godinama i godinama sluge i polusluge muče se da proizvedu izgovore, da izmisle tehnikalije razloga, žalosno slušati. Žalosno kao slušanje Krla dok u TV duelu s Cvjetinom izgovara da studenti ne postoje.

Pa se onda ispravi, ne, naravno da postoje, ali „mi ne znamo šta oni u stvari misle“.

Siroma Krlo sad je postao filozof, sledeće će reći „mi ne znamo da li je Bajaga u pravu kada tvrdi da je ovo iznad nas nebo“. Dok zapravo jedino ne znamo da li je nebo granica bezobrazluka, ili ga već i svemirske sonde registruju na radarima.

Jer politički zatvorenici i dalje su na Klisi. Produžen pritvor, traže se kazne od pet godina. Profesorka Marija Vasić štrajkuje glađu. Posle dva dana, prebace je u bolnicu; ni javnost ni najbliži isprva ne znaju u koju.

Pre toga, ona izgovara istorijsko „milost ne tražim, niti bih vam je dala“.

Doajen advokatstva Đuka traži da razne organizacije budu zabranjene, jer deluju „na ivici terorizma“; broj povređenih, prebijenih, trajno unesrećenih od strane ovih ljudi: nula. Broj povređenih, prebijenih, trajno unesrećenih – i mrtvih – od strane ekipe kojoj on pripada: neprebrojiv. Ali budite sigurni da ćemo ipak prebrojati.

Za to vreme, gužva u Kraljevu. Privedeni članovi Lokalnog fronta, jedne baš takve skupine ljudi što za Krla verovatno ne postoje, a za Đuku su na listi onih koji bi trebalo da ne postoje.

U istoj toj nedelji, uhapšen je tip koji je – nesumnjivo svojom voljom za duga dana na poslu – skinuo zgradu Generalštaba s liste koja veli da na mestu arhitektonskog spomenika jednom stradanju ne može nići fensi pisoar i *ebarnik za bogataše.

Prihapsilo ga, pa ga pustilo, jer i ovima u sudu isto dug dan i uopšte ne primaju naređenja, i to uopšte nije opomena Trampovom zetu da prišapne tastu kako nije bilo lepo što se nije slikao sa sumnjivcem koji je probao da uđe na donatorsku večeru pod tačnim imenom Alek Srbosek, ako je kojim slučajem tako stajalo na spisku. Tako će pisati u istoriji, tako, a ne AcoSrbine, kad se žrtve prebroje i doda broj raseljenih.

A onda, za kraj, Nedelja mode posvećena studentima. Uz njih, tu je i čika Mile „sad il nikad“. Jer ima srce. I ta slika nadskoči sve ružno. I opet znamo: nema nazad. Džabe crne liste, ruke su vam crvene. Mi znamo. Vi znate. Zna čak i Krlo. A pogotovu će znati istorija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.