Sleđa, na mala vrata

Kako bilo, ne sumnjam da će Slavija i ovoga puta biti veličanstveno pokazivanje zuba, što u huljinskom štabu stvara zazubice i želju da nam makar zube polomi. Ukoliko pak ovo čitate u nedelju, nadam se da je prošlo manje-više mirno i da smo, što je najvažnije, svi na broju. Tastatur-generali verovatno prigunđavaju što je još jedan veliki skup prošao a da nismo onim drvenim ovnom za razbijanje dveri srednjovekovnih zamaka – ili bar ljudskim žrtvenim jarcima – udarili na bataljone naoružanih krvoloka kojima je opasan Andrićev venac i time uradili baš ono što lord Žvaldemort priželjkuje još od prvog dana. Računam da je razum ipak prevladao, a u tom slučaju vredi nam da, obodreni energijom i nadom, ipak bacimo pogled na događaje koji su suboti prethodili. Jer tu ima svačega što ne bi smelo da se potopi lepim snimcima s drona.

Čuli smo, na primer, da izbori ipak neće na leto. Neki su verovali u jul ili avgust: ložionica je radila svoje, ta je ideja uostalom dovoljno kvarna da liči na klasik-potez šibicarstva. Mrcvarenje, međutim, liči još više, te je logika sugerisala da će ipak ono biti odabrano. Prva usta Srbije sada najavljuju da će izbori biti na jesen; to mu treba verovati koliko i sve drugo, posebno kad se uzmu u obzir ubilačke čarke u podzemlju.

Prestonica je postala poprište mafijaških obračuna, pa sad još više no ranije vredi onaj spisak ćaci-lokala: pre ih je valjalo bojkotovati iz principa, danas ta principijelnost može da vam spase život. Koliki je sve to užas najbolje govori činjenica što se predsednik toliko unervozio da je ladno izgovorio istinu koju i vrapci znaju: da država štiti mafioze, te da to tako više ne može (a može manje, na primer sve dok se međusobno ne obračunavaju na način koji se ne može zataškati).

Naravno, slede vašarski trikovi: zakon kojim se zabranjuje policiji da štiti kartel, pošto dosadašnji zakoni to ne podrazumevaju. Dakle, odsad kad vidite policajce kako na ulici brane batinaše – krše novozakon, prijavite ih. Kome? Pa njima samima. Nema jednog koji neće odmah staviti lisice sebi, mhm. To više nije ni emisija „Laku noć, babo“ kojom mađija svoje glasače da u ovoj zemlji ikakvog reda ima, to je tek unezvereno bulažnjenje arhitekte pakla koji je napokon dovršio svoje remek-delo: blato je toliko da se u njemu dave i sami tvorci. Ali dok smo slušali o tom kvazizakonu – provukli su se pravi. Tzv. Petrašinovićevi. I dobili javni aplauz Marte Kos.

Reč je o zakonima kojim se legalizuju fantomske liste. One su nastajale lažiranjem potpisa podrške; sada neće morati da se lažiraju, jer će jedna ista osoba moći da daruje svoj potpis kojim god hoće listama. „Dobro, šta nas briga, znaće narod koje su liste lažne“, reći će neko, i u tom delu neće biti mnogo u krivu. No, taj neko ne vidi stvaran problem: fantomske liste ne služe samo odvlačenju naivnih glasača, već – mnogo više – kreiranju lažne većine u izbornim komisijama, gde svaka lista ima predstavnike. Što znači: moći će da sobaljuju rezultate dok god im ne budu po volji. Brisel, koji se postrožio glede Mrdića, ovo je pustio. A dok su se ti i takvi zakoni kuvali, studenti su pisali Memorandum o Kosovu.

Koštunica ih nije optužio za plagijat, briga manje, no ta je najmanja. Ovaj potez može biti veoma mudar ako je taktički: što bi rekao jedan sensei borilačkih veština, „jedan od najboljih načina da se odbraniš jeste da onemogućiš neprijatelja da napadne“ – veleizdajniku je izbijena iz ruku prilika da optuži ovu obalu za planiranje izdaje. Ali ako ljudi s liste pak ozbiljno planiraju da još koju deceniju izgubimo u trolovanju naroda da se izdaja nije već desila… e srećno nam bilo.

Suština nevolje svakako je u ovome: kakva god topla osećanja imali prema Memorandumu, koncentrisanje na pisanje tog sastava podudarilo se s ćutnjom na Petrašinovićeve zakone – a ti su zakoni pisani da obezbede da ne vratimo ni Beograd, kamoli Kosovo. I uz dužno poštovanje prema epskom sentimentu, epskoj poeziji i epskoj fantastici, bolje bi nam bilo da što pre skapiramo šta se ovim zakonima zakuvalo sleđa, na mala vrata.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.