Beogradski maraton, recenzija

Na maratonu, kao i drugim sličnim manifestacijama, poput sajma knjiga, muzičkih festivala i sportskih utakmica, svi rado učestvuju. Svojim dolaskom i trčkaranjem po ulicama unakaženog Beograda, učesnici ostavljaju jasnu poruku – danas ne mislimo ni na šta, osim na što bolji rezultat i provod.

Kao u antičkoj Grčkoj, svi nesporazumi se zaboravljaju. Učesnici sa majicama „Pumpaj“ i „Studenti pobeđuju“, rumeni od ushićenja, trčali su kroz Beograd na vodi, u čijim stanovima bogati ćaciji šmrču koku i prenose jedni drugima sifilis. To je prava slika naše lepe i mirne Srbije.

Bilo je dosta gostiju iz inostranstva, koji će se vratiti kući i kazati svojim prijateljima i rodbini: „Ne znam šta lupeta onaj Vidojković, Srbija je sjajna, Beograd je divan, ala smo istrčali lep maraton, nije bilo nijednog incidenta, a neko bi očekivao da će se barem jedna osoba zalepiti za stazu, u znak protesta.“

To se nije desilo, jer trenutno u Srbiji nema protesta. Svi su srećni – i nezavisni mediji, koji prekosutra neće postojati, verno su preneli radost i uživanje koje je Beogradski maraton priredio za četrnaest i po hiljada učesnika.

Ovaj maraton je trajao dva dana, Beograd je ceo bio zatvoren, jer to je jedna od najlepših tradicija ove trke. U subotu se na Trgu, gde je bilo podignuto lepo maratonsko seoce, okupilo nekoliko desetina ljudi sa zastavama Evropske unije, ko zna zašto. Barem jedan od njih popio je šljagu, eto, u Srbiji je sve pod kontrolom.

Valja trčati, zna se da je trčanje najzdravija aktivnost, pored jedenja srpskog prskanog voća i povrća. Trčanjem se pluća pune čuvenim srpskim vazduhom, trenira se za beg od policije, ali i za bekstvo iz zemlje, ukoliko ste nabeđeni nezahvalnik, nesvestan da je u Srbiji sve super. Vama koji zakerate bez sumnje nešto fali, a ne našoj savršenoj zemlji. Gle, kako svi lepo potrče kad im se da znak.

Maraton je gotov, oboren je rekord staze. Neko je pobedio, neko nije, ali jedno je jasno – u Srbiji je sve okej. Zato Beograd i ima toliko uličnih trka, polumaratona i sličnih veselih manifestacija – dok svi u njima učestvuju, dok se niko ne buni, dok niko ne kvari opšte veselje, to je znak da Srbiji ništa ne fali.

Osim bestselera „Kako sam vas pobedio svuda u svetu“, naš vođa trenutno piše i bestseler „Kako sam vaskrsnuo Beogradski maraton i time pokazao da je sve u redu“. Jedva čekamo Sajam knjiga, da svi tamo odemo i nakupujemo se ove sjajne knjige.

Ocena: izuzetna.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.