Beogradski Titanik: Fristajler

„Ako sad imam 86, a tada je bila 2023… Pa, recimo 19 godina.“

„Znači, upravo ste završili srednju školu?“

„Bebo, si lud? U srednjoj je bilo samo lobe, bemve, lobe, bemve, prangija, lobe, bemve, nekoliko sam godina pala, ako sam je uopšte završila. Alo, tebra, lobe, bebo, kola, lobe…“

„Iako u nesreći niko nije poginuo, danima je štampa pisala samo o tome. Zašto? Vi ste bili na splavu u trenutku tragedije?“

„Dovezo nas Miki Duga svojom bembarom, bio je s njim Zoki Simpa, na zadnjem sedištu Comi, Šici i ja, a u gepeku Pici. Ili neka od ovih, ja sigurno ne. Ok?“

„Naravno. Koliko je sati bilo kad ste stigli i kakva je atmosfera bila pre tragedije?“

„Bio je mrak što se tiče sati, a pošto nam je Simpa svima nacrtao po dve krmače, atmosfera je bila kidanje.“

„Simpa je bio umetnik? Šta je bilo s njim kasnije? Da li je imao neke izložbe?“

„Digli ga u vazduh kad je izlazio iz garaže na Obilićevom vencu. Bila izložba njegovih iznutrica po asfaltu, jbt, ono! Mislila sam da pričamo o meni!“

„Oprostite. Dakle, posle likovne sesije ušli ste u splav…“

„Kaže se na splav! Ne da smo ušli, nego, ono…, Duga vitla prangijom, Simpa puca u vazduh, tebra, bebo, nas tri, ne, četiri, ili smo Piciku zaboravili u gepeku, ok, nas tri za njima, urađene do bola, bebo! Obezbeđenje naklon, dame, naklon gospodo, sve u fulu, rad u fulu…“

„Kad kažete rad u fulu, pretpostavljam da mislite na zaposlene. Radili su naporno?“

„… Au, brat… Da, radili su naporno. Ulazimo, sve top, dorada sa prangija, versaće, džek, balensijaga, skupi parfemi, di-džej se ne vidi, sve grmi, bebo, mislila sam, DŽeki, evo ga sedmi po redu najbolji doček ikad!“

„Pa, šta se dogodilo?“

„Previše ljudi, previše lobela, previše svega. Duga počeo da puca u patos, za njim još njih desetorica, mi vrištimo, mokre do kolena…“

„Znači, u tim trenucima je već voda prodirala u splav.“

„O jbt. Ko te pravio, bebo? Čika Trotinet ili Pera Bandera?“

„Molim?“

„Da, voda je krenula da nadire, svi urlaju, vrište, panika…“

„Ali, zašto? splav je potonuo samo dopola. Nije bilo žrtava.“

„Nije bilo žrtava? Bebo, el’ znaš ti šta se desi s lobetinom u susretu sa vodom?“

„Nisam siguran da vas razumem.“

„Nestane, brt! Puf! Buć! U sekundi! Bilo dvaes’ kila lobela na Fristajleru te noći, minimum! Krene voda i vidiš trče ljudi jedni po drugima, nose poslužavnike iznad glava, ono lobe pada po nama, pada u vodu, svi vrište, mislim, gde da nađeš lerdija za Novaka u to doba!? Nema, alo, nema! Žasu. Gući. Lobe. Cupi. DŽek. Tebra. Bebo. Ubi….“

„Šta ste radili posle?“

„Ništa, imao Duga još kilo u kolima, našibali se, malo pucali njih dvojica kroz prozore, mi se smejale, pa smo se odvezli na drugi splav.“