Foto: Radenko TopalovićIdem u jedan od šatora da se doradim. Dobar šator. Nabavili smo ih preko moje firme za uvoz ukradene sportske opreme. Bio sam zadovoljan zaradom, pa sam Žvalavom naredio da kupi od mene još šatora i podigne ih ispred skupštine. Kad me pitao zašto, opalio sam mu prstenac.
U šatoru nema nikog. Tu su paketi s vodom, ima trista flašica po šatoru, a zašto? Zato što sam ih oteo od onog džibera i prodao stranci. Ćaci biznis nije baš najunosniji, ali je zabavan. Podseća me donekle na 1992, samo što bi ovi poubijali jedni druge kad bi ih poslao na ratni zadatak.
Kakva vremena, takvi zadaci, setno zaključujem. Izlazim napolje s osmehom na licu i namerno krećem u suprotnom smeru od onog u kome ćaciji i dalje rade sklekove. Čujem kako stenju i uzdišu. Ozbiljna govna. Zahvaljujući šatorima ispred skupštine, nema buke od saobraćaja s te strane. Naredio sam bradatom picopevcu da mi plati da usput asfaltiram Dečansku, pa sam em dodatno zaradio, em izvršio dodatni pozitivni uticaj na zagađenje bukom.
Iako sam stigao skoro do skupštine grada, eto neobrijanog. Sav je blatnjav, od jutarnje rose.
„Gospodine Dragiša!“
„Šta je, što me prekidaš u meditaciji?“
„Izvinite, hteo sam samo da javim da smo odradili sto sklekova.“
„Ma nemoj? Jesi siguran?“
„Gospodine Dragiša, lično sam ih radio. Ako je neko zabušavao…“
E jebiga, zove me Jovana.
„Uradite još sto“, izdajem naređenje, a on, sav uvenuo, salutira. Kad je odmakao, javljam se na telefon.
„Mače moje milo, dobro jutro, kako si?“
„Tata, ja ću izludeti načisto! Plenum opet nije izglasao moj predlog!“
„Sine, jesam ti rekao da ne želim da znam za to. Bolje da si se smuvala s pandurom, nego što blokiraš fakultet.“
„Tata, kako da ga ne blokiram!? Nevini ljudi su poginuli zbog javašluka i korupcije! Ova zemlja je jedna velika nadstrešnica, svi ćemo izginuti ispod nje.“
„Ne preteruj, srce. Jednom se slučajno desilo i…“
„A plafon u onom vrtiću što je pao? Jel’ i to slučajno?“, reži.
„Na kakav plafon misliš, ljubavi?“, otvoreno lažem, jer sam lično uzeo pare od predsednika opštine za rekonstrukciju, ali sam se zajebao naredivši onoj pijanduri da uradi posao besplatno. Možda je trebalo makar za pivce da mu dam.
„Tata! Pa ti ništa ne znaš! Plafon je prekjuče pao! Srećom, nije bilo dece u vrtiću kad se obrušio!“
„Eto vidiš. Nije bilo dece. Sreća prati ekonomskog tigra…“
„Tata, ne zezaj! Molim te, dođi na fakultet da isprebijaš ove balavce koji su glavni na plenumu. Namerno mi ne izglasavaju predloge, jer su ljubomorni!“
„Jovana, stvarno me mrzi da se bavim time. Poslaću nekog da vam obesi zeca na kvaku od ulaznih vrata.“
„Šta pričaš!? Kakvog zeca?! Nemoj da ti to pada na pamet!“
„Dobro, onda vevericu“, zezam se, ali ona to nije tako shvatila, pa mi je prekinula vezu.
(nastaviće se)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
