Foto: Radenko Topalović„Dragi dnevniče, priznajem, nisam smeo da ga gledam baš direkt u oči. Kako bogočoveka i vladaoca celog sveta da gledam u oči, naročito ja, sa ovim mojim, za koje svi govore da su urokljive. Nisam dovoljno govorio, nisam mu rekao sve što osećam. Nisam rekao da bih zbog njega skinuo mantiju, ispod koje bih, naravno, bio nag, a on bi me nežno gledao, go do pasa, sa medveda koga je uzjahao, ne onog iz Laktaša, dragi dnevniče, nego pravog medveda, kakav mu dolikuje.
Odjahali bismo u sumrak, u stvari, bolje ne u sumrak, tamo je truli zapad, nego na istok, tamo su brat Kim i brat Si. Šta će ovim slepcima kod kuće drugi patrijarh kad već imaju moskovskog, lokalni je čist višak, što da se lažemo. Dragi dnevniče, krunski si svedok da mi je srce čisto, kao kad sam slušao Azru, pa još i čistije, ali da u njemu više nema mesta za crkvu, već samo za… njega. Njegov umilni glas, njegove meke okice, njegova duša, ogromna kao krateri od bombi u Harkovu, potpuno su mi obuzeli celinu bića.
Video je da sam se zbunio, pokušao je da me zaštiti od samoga sebe, nežno relativizujući moj nastup u kome sam mu darovao najmanje što sam mogao – ceo srpski narod. Vratio me je na temu crkve, uvidevši da sam je se odrekao čim mi je srce za njim zakucalo. Jedva sam se nekako uzdržao da ne oteram i Srbe i njihovu crkvu dođavola. Nemoj nikom da kažeš, dragi dnevniče, ali sve me ovo vraća u rokerske dane, često mi se omakne da slušam Black Sabbath na Deezeru. Ništa više nije važno, samo on je važan i to kako ću ga i kada ponovo posetiti. Možda da pitam burazera od tetke da mi pozajmi falkona?
Još bolje, uvaliću mu se kad bude išao na paradu, šta fali, budem plus jedan, niko se neće buniti, makar ne više nego što se bune sad, prokletnici, maloumnici i bezdušnici, zavidni na to što sam baš ja bio u istoj prostoriji s njim, a ne oni. Dobro, bila su tu i ona druga dvojica, ali ko ih šljivi. Uf, dragi dnevniče, kad krene uvodni deo pesme Sabbath Bloody Sabbath, sva mi se brada nakostreši, ne znam da li je to normalno, ali svakako prija. Mada, možda je ova muzika malo mekana da oslika osećanja koja su me preplavila. Da, Slejer će bolje da mi legne.
Dakle, idemo na paradu. Falkonom ili čime god. Burazer od tetke se uprpio, kaže niko ne sme s njim, plaše se sankcija, polonijuma, jazavičara i visokih spratova. Kakva glupost. Ima li lepšeg prepuštanja od prepuštanja na milost gospodaru sveta i svemira, koji jaše go na nosorogu. Oprostićeš mi, dragi dnevniče, ove bludne misli, ovo ionako niko ne čita. Burazer od tetke nema čega da se plaši. Ništa neće da mu fali zbog malo disanja pod vodom. A meni će to putovanije da znači sve. Hm… i Slejer je previše njanjav za ono što osećam, šta bih mogao adekvatno da pustim? Znam, Siri, pusti Karleušu!“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
