Gebels bi se ponosio

Umesto da kaže „Ah, kapiram“, ona je rekla „Mi nismo u nacističkoj Nemačkoj“, na šta sam odgovorio da nismo ni daleko, kad se ima u vidu gebelsovska propaganda kojom se režim služi.

O sportu smo pričali tri minuta. Preostalih dvadeset pričali smo o pregovorima s Prištinom, o Rezoluciji Evropskog parlamenta, koja nas je dovela na korak od sankcija, jer smo đubre od države, objasnio sam kako će takva situacija najviše da pogoduje režimu, jer ubice, lopovi, fukare, šverceri i prevaranti najbolje uspevaju u izolovanoj državi.

Onda sam prazničnu fudbalsku atmosferu još jednom pokvario, podsetivši na terorističke pretnje „Danasu“ i opisavši kako je to kad živiš sa neprekidnim pretnjama smrću. Bilo joj je čudno što ne izlazim uveče u zezanje.

Poentirao sam tužnom istinom da će nam trebati 150 godina da popravimo sve što su Luster i njegovi pajtosi razjebali za poslednjih deset, pod uslovom da odu sutra.

Tog popodneva, u istoj sekundi, na tri udarna režimska internet govnoida, Informeru, Republici i Alou, ali i na tridesetak njima sličnih, pojavljuje se vest, parafraziraću: „TAJKUNSKA PUDLICA: NARODE, NAVIJAJTE ZA BRAZIL, A NE ZA NACISTIČKU REPREZENTACIJU PIKSETOVIH ORLIĆA.“

Zahvaljujući gostovanju u kom sam bez uspeha pokušao da objasnim da je vrhunski oblik patriotizma bojkot svake institucije koju je banda otela, dobili smo materijalni dokaz da je vlasnik i urednik ovih smećarnika isti: Luster.

Tekst je svuda bio identičan, od naslova, preko podnaslova, do poslednje reči. PR tekst. Proglas „Svi na jednog“. Gebelsovskom propagandom, Gebelsovi učenici optužili su me, između ostalog, da sam ih optužio da se koriste gebelsovskom propagandom. Pomognuti naprednjačkom kanalizacijom, iz koje su proprdeli nekakav Srba Filipović i poslanica Staša Ustima Otpušavam NJC Šolje, pokrenuta je opšta hajka na „izdajnika Vidojkovića“.

Njihov krvožedni trag sledili su botovi, navijači, nacisti, putinaši, verni čitaoci Informera i čistači Lustera, koji su mi darovali rekordan broj pretnji smrću, 24, za svega dva sata. Sve sam ih blokirao. Uvrede nisam brojao, pretnje nisam prijavljivao. Kome? Državi, koja mi je namestila pretnje? Usledila je tekma, SNS je igrao isto onako kako njihov Luster igra na diplomatskom terenu i nezasluženo su pukli sa samo dva nula. Maloumnici i zlikovci prete mi i ovog časa (nedelja, 14:05).

Moj veliki trenutak zasenio je Nenad Kulačin, čija je adresa prekjuče osvanula na jednom beogradskom ćošku. Alo, mi ne živimo na adresama iz ličnih karti! Nenada i mene odavno skrivaju jataci. Nećete nas uplašiti. Možete da se obesite o luster.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.