Napad biciklom na škodu 1Foto: Radenko Topalović

„Bili smo na momačkoj večeri. Možda smo malo i popili, ali smo jeli, dobro se sećam, parizer, majonez i četvrt hleba. Posle smo otišli na krštenje, pa na svadbu, sve u istom kraju, Čačak, Kragujevac, Loznica. Tri dana kasnije, pošli smo kući, u Novi Sad.

Možda smo malo popili i to je naša jedina krivica. Dečko koji je vozio škodu u kojoj sam bio na zadnjem sedištu, bio je sasvim trezan, mogao bih da se zakunem u dedu udbaša. Valja napomenuti da sam se u ovom vozilu našao tako što sam stopirao. Ispostavilo se da je dečko koji je vozio bio na istoj svadbi, krštenju i momačkoj večeri kao i ja, što je jako čudno, jer sam ga tada prvi put video, kao i ostale putnike, koji su svi, takođe, stopirali.

U jednom trenutku, neko je iz drugih kola, bila su još jedna kola, puna autostopera, koji se ranije nisu nikada međusobno sreli, dakle, neko je iz tih drugih kola pozvao dečka koji je vozio škodu u kojoj sam sedeo na zadnjem sedištu i predložio da od Kragujevca do Novog Sada idemo preko Kraljeva, jer tamo ima jedna pumpa u kojoj tata dečka iz drugih kola ima popust od jedan odsto.

Dečko koji je vozio škodu krenuo je ka Kraljevu. Bio je potpuno trezan, a mi ostali možda smo malo nešto popili i to je jedini naš greh.

Odjednom, vidimo mi, vozi čovek bicikl i udara se desnom pesnicom u glavu. Dečko koji je vozio škodu odmah je odlučio da mu pomogne. Približio mu se, a mi smo počeli da dovikujemo: ‘Ej, prijatelju, što se udaraš, šta te muči!’

Tada sam opazio da je to Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta, koga nikad ranije nisam video, niti sam za njega čuo. Evo i ovog trenutka ne znam ko je to. Počeo je divljački da reži na nas i da šutira škodu.

Dečko koji je vozio zaključio je :“Jadan čovek, moramo da pozovemo pomoć. Ali adekvatnu pomoć možemo da nađemo samo u Nišu, pa ću na kružnom toku da okrenem nazad, jer od jeftinog benzina bitnija je dobrobit Predraga Voštinića, za koga nikad nisam čuo.“

Kako smo krenuli ka Nišu, biciklista, izvesni Predrag Voštinić, za kog nikada nisam čuo, zaleteo se biciklom na škodu i udario nas takvom silinom da smo sva četvorica istovremeno trepnuli. Istrčali smo iz kola, a on je sa zemlje dreknuo: „Ako nisam mrtav, dokusuriću se u bolnici!“

Neko je viknuo zovite policiju, a mi smo svi rekli „Nema potrebe, ja sam policija“. „Šta zar i ti?“, rekli smo svi. Zamislite slučajnost, svi smo u kolima bili policajci.

Kada su dečku koji je vozio škodu kolege saopštil da ima malo alkohola u krvi, zaprepastili smo se, jer bi mogli da se zakunemo da je bio trezan. Verovatno je alkotester pokupio isparenja nas ostalih, kojima je jedini greh to što smo malo popili.

U svakom slučaju, ja za Predraga Voštinića nikada nisam čuo, ali je evidentno sve povrede naneo sam sebi, kako bi ispolitizovao slučaj.“

(Autor teksta želi Peđi Voštiniću brz oporavak. Do pobede)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari