Prepoznaj svoju kokardu

Sa najviše državne pozicije građanima je na Instagramu čestitan praznik, rečima „SREĆAN DAN DRŽAVNOSTI. ŽIVELA SRBIJA!“, uz fotku, na kojoj se mogu videti nečija deca, kako, u narodnim nošnjama, mašu srpskim zastavicama.

Na fotografiji odmah uočim jednog malog kako se mršti, skriven iza klinca sa šajkačom bez obeležja, a na glavi mu šajkača s kokardom. Kokarda ima venac, dvoglavog orla, kome je na grudima štit s ocilima. To je zvanični amblem Nedićeve Srpske državne straže. Na dečijoj glavi. Na predsedničkoj čestitki. Nacističko obeležje. Povodom obeležavanja Prvog srpskog ustanka (1804), odnosno usvajanja Sretenjskog ustava (1835).

Imajući u vidu zbrku koja je vladala među prosrpskim oružanim snagama tokom Drugom svetskog rata, ovakvu kokardu su nosili i pripadnici nacističkog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, Dimitrija LJotića, ali i četnici Draže Mihailovića, doduše u kasnijoj fazi, kada su se iz nedićevaca, gde su bili privremeno „legalizovani“, vratili u šumu.

Javno sam, na društvenim mrežama, prijavio šta se dešava. Zapitao sam se, konkretno, da li to mali ljotićevac gviri iz Vučićeve čestitke, svestan da će u današnjoj Srbiji pitanje da li mali nedićevac viri iz čestitke biti dočekano sa „pa šta“.

I ovo je dočekano uglavnom sa „pa šta“, ne samo zato što građani ne znaju da je zvanični amblem JVuO bila kokarda, sa grbom Kraljevine Jugoslavije. Ne znaju oni, doduše, ni to da većina četnika nije na šajkačama imala nikakav amblem, te da su često sami pravili svoje kokarde koje su ličile na sve i svašta.

Istorijska činjenica je, ipak, da je kokarda sa predsednikove čestitke zvanični amblem Nedićeve Srpske državne straže. Slao sam ovo redakcijama, kolegama, bio sam u fazonu da ovakva otvorena promocija fašizma zaslužuje da bude vest. Odgovori su bili „Kokarda, pa šta“, „Tja“, a jedan mi nije ni odgovorio.

Okej, evo pišem kolumnu, zakasnelu, neprimetnu. Nedićevska kokarda je normalizovana, a narod se, sudeći prema komentarima, svojevoljno i prilično otvoreno, priključio jedinoj preostaloj strani iz Drugog svetskog rata, u nedostatku izumrlih komunista i ravnogoraca – nacistima.

Biti uz Hitlera ipak je nešto, što je bolje nego ništa, rezonovaće, a onda će vas lagati kako su ne samo nedićevci, već i ljotićevci (potonji su hapsili i sprovodili taoce na streljanje u Šumaricama, a prvi u banjički logor, prim. aut), spasili milione Srba od ustaškog noža i komunističkog metka, u čemu ih prekinuše komunjare, pobivši, reče jedan ludak na Fejsbuku „dva i po miliona“ nevinih ljudi posle rata. Drugi napisa: „Svaka čast malom, sudiće vam ZBOR.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.