Principi uvođenja sankcija Rusiji

Ne uvodimo sankcije Rusiji i zato što navijamo da Rusi bace atomsku bombu na Ukrajinu. U Ujedinjenim nacijama glasamo za glupave rezolucije koje osuđuju pravedno rusko antinacističko etničko čišćenje Ukrajinaca, jer su ovdašnji političari pizde, koje pred Zapadom moraju malo da glume kako su protiv Rusa, a u stvari su toliko uz Ruse da im je Ivica Dačić šef diplomatije.

Domaći političari trude se da u javnosti ostave utisak o sebi kao o surovim kalkulantima, pa javno propagiraju takozvani „govnarski“ princip: uvođenje sankcija Rusiji (ne zavisi od ruskih ratnih zločina u Ukrajini – već) zavisi od štete koju nam neuvođenje sankcija nanosi. Neko bi rekao, ovo znači da ćemo sigurno, kad-tad, uvesti sankcije Rusiji. To bi upravo to značilo, kad bi onima koji ovo pričaju moglo da se veruje. I kad bismo ispravno tumačili ono što govore.

Kad se vide nasamo, negde gde im je ruski ambasador dozvolio, oni doture kofer s parama zapadnom diplomati i kažu: „Ma, uvodimo sankcije, samo sad baš nešto ne možemo. Razumi nas, brate, veruj.“ I on, brojeći pare, kaže: „Razumem. Verujem. Al’ da im jednom uvedete!“ „Jednom ćemo uvesti, kad budemo morali, a moraćemo kad nam neuvođenje bude nanosilo više štete nego koristi.“

Trenutno, neuvođenje sankcija Rusiji Srbiji donosi nenadoknadivu štetu, izoluje nas od ostatka civilizovanog sveta, identifikuje kao saučesnike u ratnim zločinima koji se svakodnevno dešavaju u Ukrajini, upisuje nas u buduće istorijske čitanke kao agresorske sluge, jedine koji nisu stisli petlju da kažu Rusima da su zločinci i uvedu im sankcije. Al, jebeš Srbiju.

Kad oni kažu „nama“, ne misle na Srbiju, već na njih. Njima neuvođenje sankcija ne donosi nikakvu štetu, štaviše, leglo im je do jaja, da nastave da kradu, da se ugrađuju, da se bave organizovanim kriminalom, da nas uništavaju i upropaštavaju, bez ikakvih posledica. Zamislite, kad bismo uveli sankcije Rusiji, morali bismo da idemo dalje.

Morali bismo da nastavljamo pregovore sa EU, morali bismo da donosimo zakone, morali bismo da primenjujemo zakone, morali bismo da prestanemo da huškamo na rat Srbe u BiH, a o Kosovu* da ne govorim.

Slatkom mafijaškom izdrkavanju nad severom pokrajine došao bi kraj, kosovske* tablice na kosovskim* kolima ne bi bile motiv za paljenje kola, moralo bi da se ide dalje u pregovore, u neku normalnu budućnost, što „njima“ („nama“) nikako ne odgovara. Zato ništa od sankcija Rusiji. Niti od rešenja za Kosovo*. Živeo predsednik, živela mafija!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.