Recenzija Božića, 2024.

Slikani su i badnjaci, pa sam i ja uslikao naš, koji sam prethodno pazario za 150 dinara na Crvenom krstu od uličnog prodavca (odnos cena-kvalitet: 5 od 5).

Fotku sam okačio u instagram stori, sa efektom Los Angeles.

Trpezu nisam slikao jer se sastojala iz tri konzerve skuše s povrćem i posne proje i nije mogla da se poredi sa tonama prebranca, podvarka, ajkuli i kavijara, koje su krasile fejsbuk i instagram.

Oko pet je pao mrak, što je označilo početak Badnje večeri.

Badnje veče sam proveo, kao i dosad, u najužem krugu porodice, gledajući TV i drndajući mobilni.

Od TV programa izdvojio bih film „Montevideo, Bog te video“ (RTS 1), kao ukusno rešenje, zbog pominjanja Boga u naslovu, ali i „Zvezde Granda“, koje sam gledao prvi put u životu, celih sedam minuta.

Za Badnje veče, zna se, najbitnije je paljenje badnjaka. Ovog puta, poželeo sam i ja da se oprobam u ovoj veštini, pa sam odlomio dve grančice i spalio ih na terasi.

Ostali vernici nisu škrtarili, pa su spalili više hiljada tona suve hrastovine, kako bi Božić bio što uspešnije dočekan.

U zlo doba, stiglo je saopštenje SPC u kom se vernici upozoravaju da nikakvo paljenje badnjaka, ritualne lomače i slični pagansko-demonski običaji nisu u skladu sa crkvenim pravilima, te da vernici, ako već žele da ga slave, Badnje veče treba da provedu kod kuće, ne izazivajući požar.

A taman su okupljeni građani ispred hrama Svetog Save potpalili hrastovinu u visini petospratnice. Šta je, tu je. Sa paljenja badnjaka koje je crkva neplanirano (a može se reći i neumesno) zabranila u sred slavlja, prešlo se na paljenje navijačkih baklji.

Vernici pod kapuljačama, sasvim sam siguran spontano, rasporedili su se širom otadžbine i zapalili baklje, jarko crvene boje – na radost. Posle pucnjave u ponoć, usledilo je tradicionalno „božićno mršenje“, jedenjem sarme i pečenog praseta.

Glavni događaj na Božić bilo je gostovanje Našeg Ličnog Položajnika (u daljem tekstu NLP), na bogougodnoj televiziji s nacionalnom frekvencijom.

Izrazito crven u licu, crveniji od ukrasnih tapeta u studiju, NLP me je pomalo zabrinuo, a zluradi komentari na internetu govorili su da je „đavo lično rešio da se svom omiljenom narodu obrati na Božić“.

Sram ih bilo. Tamno crvena boja lica NLP je bila isključivo s jednim ciljem – na radost!

U svom božićnom gubljenju daha, praćenom svečanim podizanjem tona, koje sam uspeo da odgledam u dužini od čitavih šest minuta, NLP je rekao, parafraziraću: „Ako ne možemo da se dogovorimo oko Kosova i EU, moramo da se okupimo oko novog zajedničkog cilja, koji će meni i mojima doneti brdo para, a to može biti samo EXPO 2027!“

Uveče, na RTS 1, „Montevideo, vidimo se“, a tokom noći prvi sneg. Ocena Božića: 11 od 10.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.