Smrt na bojnom polju 1Foto: Miroslav Dragojević

Stojana Drčelića upoznao sam pred kraj njegovog života. Kakva jeziva rečenica, imajući u vidu da smo se upoznali na samom početku rada njegovih „Nova“ novina.

Bio nam je gost u DLZ, sretali smo se u redakciji i na kompanijskim proslavama – ljudina, lafčina, junačina, novinarčina, u te četiri reči mogu da sažmem svoj utisak o kapetanu papirnog razarača „Nova“, koji je iznenada preminuo u nedelju po podne.

Šest nedelja ranije, isto u nedelju po podne, naprasno je umro komandant portala nova.rs, admiral Vesa Simonović. Nismo ga ni izdaleka ožalili, kad je Ratku Femiću, koji se u tom trenutku nalazi u Mirijevu, stigao poziv od najuže porodice Ratkovog kuma, Stojana Drčelića. „Dođi brzo, Stojan je pao!“ Femić se pljuska hladnom vodom, seda u kola, odlazi do pumpe da sipa benzin, jurca do centra i stiže do svog prijatelja na samrti.

Ovo sam vam ispričao zato što se iz Femićevog teksta o smrti Stojana Drčelića može zaključiti da je bio na licu mesta kad se tragedija desila. Bio je, ali ne zato što su se šetali zajedno, nego zato što je hitna pomoć kasnila, kao da dolazi sa druge planete. Ispričao mi je to prekjuče, kad sam ga pozvao čim sam pročitao njegov tekst.

Ratku drhti glas, Džoniju, Drčelinom zameniku, drhti glas, svakome iz redakcije portala i novina „Nova“ drhti glas, drhte glasovi po celoj Junajted mediji, drhte svi koji nas čitaju, gledaju i slušaju, svesni da, osim ljudskoj tragediji, svedoče gotovo paranormalnoj pojavi, nalik horor serijalu „Final Destination“, gde smrt juri tinejdžere koji su izbegli stravičnu nesreću, a kod nas se okomila na heroje novinarstva, ni krive ni dužne.

U novembru je umro general Slaviša Lekić, a sad, kad je pao i Stojan Drčelić, teorije zavere počele su da sustižu jedna drugu. Neko („onaj“) ih je otrovao, neko („onaj“) ih je ubio, ne može to tako, na brzinu, jedan, pa drugi, pa treći. Kako kod tih skotova niko ne umire. Mozak preživelih očajnički se trudi da nađe zakonitost u užasu smrti. Posredi je ubistvo, trostruko ubistvo! I u pravu su.

I general Lekić i admiral Simonović i kapetan Drčelić su ubijeni. Ubijeni su na bojnom polju, usred dugogodišnje bitke, za bolju i demokratsku Srbiju, za nezavisnu i nepristrasnu štampu. Rat je to, jer protivnik nije demokratski režim, već banda ubica, koja slobodne novinare tretira kao neprijatelje i temeljno ih uništava poganim medijskim kampanjama, neprekidnim pretnjama i najodvratnijim uvredama koje stižu sa svih strana.

Ne može to tek tako da se izdrži. Očigledno ne može tek tako ni da se preživi. Najbolji borci umiru, a neprijatelj u znak slavlja otvara najbolje šampanjce, kupajući se u moći i novcu. Zato i umiru samo „naši“. We are outnumbered and outgunned.

Neka je večna slava kapetanu „Nove“ – Stojanu Drčeliću.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.