Foto: Aleksandar RoknićSve je bilo spremno za meč u kom nije bilo neizvesnosti. Ko poznaje našu sportsku karmu, taj zna da Srbija nije imala nikakve šanse za pobedu protiv Albanije.
To, međutim, ne znači da nije bila reč o pravom fudbalskom prazniku i proslavi prijateljstva dva bratska naroda.
Najpre je, dva dana pre utakmice, policija greškom uhapsila lice, koje je u zemlju unelo majice i kape sa oznakama OVK. Gospodin je samo hteo da srpski državni vrh opremi adekvatnim navijačkim obeležjima, imajući u vidu da je proteklih godina ovdašnja vlast nezavisnosti Kosova doprinela u istoj meri kao i OVK, pa čak i više.
U subotu, na dan utakmice, organizovani su skupovi podrške Srbima na Kosmetu, kako vlasti, tako i studenata, jer zna se na kojoj će se temi skupljati jeftini politički poeni, čak i jednog lepog dana, kada Kosovo uveliko bude u Evropskoj uniji, a Srbija gomila postnaprednjačkog pepela.
Bilo je mnogo lepo. Prema policijskim izvorima, preko dvadeset miliona građana okupilo se u preko dve hiljade srpskih gradova, da izraze podršku braći u južnoj pokrajini, ali i neslaganje sa blokaderima, koji su nam uništili život, zavrnuli ruski gas, i uveli američke sankcije NIS-u. Bilo je i terorista, koji su hteli da upropaste slavlje, al beznačajan broj, njih ukupno dvadeset troje, u jednom i po gradu.
Da ne bi bilo potrebe za fizičkim kažnjavanjem roditelja i dece koji „pumpaju“, utakmica se igrala u strogo kontrolisanim uslovima, na stadionu FK Dubočica, u Leskovcu. Gostujućim navijačima je zabranjen pristup, karte se nisu prodavale, već poklanjale malobrojnima, koji neće urlikati „Žvalibaba pederu“ ili „Žvalibaba Šiptare“.
Iz nepoznatih razloga, izostalo je skandiranje „Žvalibaba Srbine“, a izostao je i Žvalibaba kao takav, da li zato da ne bi slao pomešane poruke, pošto su mu oba tima podjednako bliska srcu, ili je jednostavno otišao da se napije zbog poraza pre utakmice, nije poznato. Tu je, zato, prema navodima iz mog inboksa, u, za ovu priliku idealnoj majici „Nema predaje“, bilo dete Danilo.
A sad, utakmica. Pošto u egzilu nemam načina da pratim reprezentaciju SNS na televizoru, opredelio sam se za Jutjub kanal, na kom sam ispratio orlove u poraz od Finaca u basketu. Bilo je tada zabavno slušati ćacija koji strimuje kako pizdi, pa sam pretpostavio da će tako biti i sad. Ćaci se prvo ložio, pa je, kad su Albanci munuli gol, hteo da se rokne, da bi tokom drugog vremena upao u slatku voditeljsku rezignaciju.
Na ovom sportskom događaju videli smo i jedan kuriozitet, da selektor da ostavku u sred utakmice, odmah pošto se sa tribina začula poruka koju mu je poslao Žvalibaba, „Piksi odlazi“. Naša južna pokrajina je izborila remi u susretu sa Slovencima, a juče se „Srpska lista“, posle tri godine racionalnog bojkota, racionalno vratila u lokalne institucije na Kosovu. Svi zadovoljni.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
