Sve će ih poapsimo! 1Foto: Miroslav Dragojević

Pita me jedna gospođa na Fejsbuku: „Kako ste oprostili Đilasu što se sastao s Vučićem.“ Prvo, jako je zanimljiv naš (Kulačinov i moj) položaj u njenoj svesti, kao osoba koje praštaju grehe i to Đilasu, ni manje ni više. Nas dvojica smo, dakle, dva mala boga, gledano iz njenog ugla i na tome joj hvala.

Sve ostalo postavljeno je potpuno naopačke. Zamislite zemlju u kojoj se Đilas nađe s Vučićem, mi se naljutimo, on skrušeno prizna pogrešio sam, neću više nikad, idemo sad da pohapsimo i Vučića i celu njegovu bandu i uživamo u slobodi i pravdi.

Reko, gospođo, mi smo pokazali zavidnu nesposobnost da tu bandu skinemo s vlasti. Ovo vam je, gospođo, jedan pakao u kome imamo dve opcije: 1) da pratimo misteriozne glasove „odozgo“ i „sa strane“ koji izdaju Vučiću naređenja i nadamo se da će ih ovaj poslušati i 2) ako ih ovaj ne bude slušao, već poludi i napravi od zemlje ruski gulag, da se razbežimo kud koji.

Sve što liči na neku treću opciju je puki dekor za prvu opciju. I Kulačin i ja i Đilas i vi, gospođo. Sveli smo se na bespomoćnu šaku jada čija budućnost zavisi od Vučićeve hrabrosti da Rusima kaže istorijsko ne. A ako nečega Vučiću fali, to je hrabrost. Možda će samo jednog dana da pukne pod pritiskom, zavali se u fotelju i kaže: „Ne mogu. Sav sam se napregao, ali ipak ne mogu. Eto. Jebiga. Video sam se s Putinom 265 puta i jednostavno nema šanse. Strah je jači.“

U tom slučaju Zapad bi nama klepio sankcije, ukinuo investicije, možda nas i oružano napao, ali ono što se sigurno ne bi desilo je da gospođa, Kulačin, Đilas i ja, pobesneli zbog predsednikovog kukavičluka, izađemo na ulice i počnemo da delimo pravdu. Opozicija nije uspela ni Beograd da osvoji, koji joj se praktično pružao na tacni. Ali, samo što se nismo udružili svi zajedno, i nevidljivi građani i nepostojeća opozicija, da delimo pravdu.

Za sad sve, verovali ili ne, ne ide tako loše. Došlo je do smirivanja političkih tenzija u zemlji. Režimski tabloidi od čuvenog sastanka koji nije trebalo da oprostimo Đilasu ne vode kampanje protiv opozicije.

Malo po malo, pojavljuju se naprednjaci novog kova, koji otvoreno pričaju o ulasku Srbije u EU, pa čak i u NATO, a i o uvođenju sankcija Rusiji.

Kao da se sve polako pomera ka opciji 1). Treba da se formira skupština, treba da se izglasa vlada, pa će ta vlada da izglasa sankcije Rusiji i svečano po deseti put proglasi evropski put za spoljnopolitičku strategiju Srbije.

Biće i hapšenja. Verovatno. Ali ne onako kako gospođa mašta. Skupimo se mi carevi i pohapsimo govna.

Ne, biće to slično hapšenju Darka Šarića. Sednu Eurodžast, FBI i SAJ i uhapse poneko govno. Jer tako je to u banana državama, sa banana građanima.

Držimo, dakle, palčeve Vučiću da smogne hrabrosti da uvede sankcije Rusiji i povede nas u EU. Eto, toliko smo nisko pali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.