Ubij Srbina

Uglavnom su dosadne, onda neko da gol, pa neko drugi da gol i onda se čeka nova utakmica.

Ono što je mnogo zanimljivije jeste navijanje – dok navijači Škotske drže kišobran nemačkom penzioneru, navijači, pa i igrači balkanskih zemalja obaraju rekorde u izlivima mržnje. Posebno me je zabolela utakmica Hrvatska – Albanija, koju nisam pratio, ali sam na vestima pročitao da su se navijači oba tima udružili navijajući „Ubij Srbina“.

Dobro, stoka je stoka.

I od srpskih navijača može se čuti „Nož, žica, Serbrenica“, „Ubij, zakolji da Hrvat (Šiptar) ne postoji“ ili pak „Ubij Hrvata, da Šiptar nema brata“.

Vervatno ima i navijača neke treće reprezentacije (ne bih se upuštao u nagađanje, ali reč je svakako o komšiluku), koji bi sa srpskom stokom zajedno tako navijali.

Ovaj incident će ući u istoriju navijačkih skandala na zvaničnim sportskim manifestacijama, jer su navijači dva suparnička tima pevali zajedno, prizivajući smrt pripadnika trećeg naroda.

Bilo je tu i klicanja Kosovu, što spada u incidente nižeg ranga, a posebna je zanimljivost da je jedan od igrača Albanije posle tekme uzeo megafon i pozvao publiku da zajedno navijaju „Jebeš Makedonce!“.

Lik je rođen u Gnjilanu. A Severna Makedonija ni ne učestvuje na ovom takmičenju. Ali Severna Makedonija dobija svoju novu nacionalističku vladu sutra, te mislim da treba pažljivo slušati poruke sa stadiona, jer one su obično uvod u ono što će se dešavati kod (nečije) kuće.

No, vratimo se ubijanju Srba.

Kao Srbinu, nije mi milo što sam ovo morao da čujem (na X-u). Okej, to je fudbal i ti koji su se drali nisu sve same ustaše i balisti, mada ima i njih, ali jeste porazno. Porazno je u skladu sa poraznom politikom, koja se iz Beograda vodi tri i po decenije.

Naravno da naši političari nisu jedini krivci za to što je ceo stadion urlikao „Ubij Srbina“, ali zamislite da se tokom decenija iz Beograda slala drugačija poruka.

Zamislite da je iz Beograda, umesto neprekidnog podgrevanja sukoba na Balkanu, dolazila poruka mira sa komšijama, da su iz Beograda dolazila izvinjenja, da su iz Beograda dolazili osmesi i pružena ruka prijateljstva. Da se to dešavalo, umesto onoga što se dešavalo, imali bismo čistu situaciju.

Ako bi se i tad 2024. pevalo „Ubij Srbina“, lako bismo zaključili da hrvatski i albanski ekstremisti jednostavno nisu normalni, te da ne smemo tamo na more.

Ovako, svoj deo zasluga za fašističko divljanje na stadionu u Hamburgu ima i srpski režim, koji u svojoj šovinističkoj besvesti, huška ostatak šovinističkog regiona na nas.

Stradaće, tradicionalno, festival „Mirdita, dobar dan“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.