Mihajlović pravi spisak podobne i nepodobne publike

Umesto da prvo zatraže pristanak gostiju iz Belgije koji su odavno, kao ozbiljni ljudi, napravili plan boravka u Beogradu, rezervisali sve smeštajne kapacitete i za ekipu, sponzore i navijače – FSS piše pismo FIFI i traži promenu grada domaćina. Ne znamo kako je taj bezvezni zahtev obrazložen, da li je u pismu navedeno da je to jednoglasna odluka „zbora radnih ljudi“ fudbalske reprezentacije Srbije, ali znamo kako je tu „samoupravnu“ odluku u javnosti pravdao njihov izbornik Siniša Mihajlović.

„Zvižduci nas teraju iz Beograda“, kaže Mihajlović i dodaje: „Novi Sad ne zviždi Srbiji“. Selektor je čak i direktno zapretio: „Ako se protiv Belgije bude zviždalo, dok sam ja selektor reprezentacija više neće igrati u Beogradu“. Svesno ili nesvesno, tek naš voljeni pa čak i obožavani fudbalski junak iz ne tako davnih dana, naš Sin deli publiku na podobnu i nepodobnu. Nije potrebna neka visokoumna pamet da bi se predvidelo šta će se dogoditi 12. oktobra kada na stadionu Crvene zvezde Siniša Mihajlović izvede svoje izabranike na teren pred utakmicu sa Belgijom. Dočekaće ga salve zvižduka Beograđana koje je svojim stavom direktno uvredio. Umesto da je posle novosadske utakmice, sa stručnim štabom i igračima do detalja analizirao igru, da spusti fudbalere na zemlju, da im objasni kako je došlo do visoke pobede, jer Velšani su neke golove maltene sami sebi dali, da im ukaže na greške koje će svaki ozbiljniji tim od Velsa znati da kazni, Mihajlović ponovo (posle Ljajića i himne) „opsenjuje prostotu“ ne fudbalskim stvarima. Tačno je, Novi Sad ne zviždi Srbiji, ne zviždi ni reprezentaciji. Ali, tačno je isto tako da zviždi iz nekih razloga pojedinim igračima i vređa iz nekih razloga predsednika Saveza. To isto, ništa ni manje ni više, događa se i u Beogradu. Pa zar Savo Milošević nije gotovo celu reprezentativnu karijeru proveo pod tim pritiskom pa mu to nije smetalo da postane rekorder po broju igara u državnom dresu.

Prava fudbalska publika ista je na celoj planeti pa prema tome i u Beogradu i Novom Sadu. Aplaudira i skandira kad se igra pravi fudbal, zviždi i protestuje kad fudbalske igre nema. Zato, dragi naš Sine, pusti himnu, pusti Prosinečkog i publiku, posveti se fudbalu i igri. Jer, sve ostalo van fudbalske igre su trice i kučine.