Osim pristalica, na mitingu su bili i neki zlobnici, valjda iz tada arhineprijateljskog SPO-a, koji su Vučiću i družini skandirali: „Ustaše, ustaše!“

Gensek je „demantovao“ dobacivši im: „Vi ste ustaše!“ Sve uredno zabeležio Dnevni telegraf.

Dvadeset i kusur godina kasnije, predsednik Srbije Vučić sastaje se sa američkim ambasadorom Kajlom Skotom, koji mu tom prilikom kaže da će „predstojeći izbori biti ključna prilika za Srbiju da pokaže svoju posvećenost demokratskim standardima, kao i slobodnim i fer medijima“.

Skot dobija odgovor od Vučića u vidu radikalske doskočice – da je aktuelna američka administracija koju predvodi predsednik Donald Tramp uzor za Srbiju, i to ne samo kada je reč o slobodi izražavanja i objektivnom informisanju, već i u oblasti implementacije vladavine prava.

Ambasador je sigurno bio srećan kada je čuo da je predsednik SAD Vučićev uzor. Sigurno mu je drago što i neki „opozicionari“, Šešelj na primer, pokazuju naklonost Trampu. Šešelj, Vjerica i drugari su još pre dve godine obukli majice sa njegovim likom, podržavši ga u predizbornoj kampanji. Vučić ipak nije, jer zna meru – zato je i dogurao dokle je dogurao, dok je Šešelj u najvećem broju slučajeva dogurao do zatvora.

Istina, ima sličnosti između Vučića i Trampa. Eto, baš na primer u tome kako „demantuju“. Dok se svakako dobar deo Amerikanaca i sveta zgražavao zbog Trampove izjave da su Haiti i Salvador „shithole“ (što se može prevesti kao septička jama, vukojebina ili bulja, kako vam drago), američki predsednik je nekoliko časova ćutao, da bi potom smislio odgovor da je sve to izmislila demokratska opozicija i da on ima „predivan“ odnos sa Haićanima. Salvador nije ni pominjao u odgovoru.

Izvesni Trampov portparol nije ni pokušao da adekvatno brani svog šefa, već je sugerisao da ovaj predsednik „za razliku od nekih ranijih“ brine o svojoj zemlji, a ne o tuđim.

I dok Amerikanci zbog Trampa doživljavaju „transfer blama“, a Evropa osuđuje njegov rečnik, Srbija 45. predsednika SAD uzima za uzora. Moguće je to u okviru aktuelne mudre politike – da kombinujemo „protestantsku etiku“ Angele Merkel i „shithole“ & „fake news“ pristup Trampa. Uz dodatak Putinove i Erdoganove autokratije, te Orbanove neliberalne demokratije.

Trampu je cilj, kažu oni koji ga kod kuće kritikuju, da Ameriku učini ponovo belom, a bogate još bogatijima. Vučiću je cilj da Srbiju učini vučićevskom što duže, to jest da produžuje svoju vlast unedogled. U medijskoj oblasti njih dvojica mogli bi da razmene know-how.

Šta bi Tramp dao da umesto „propalih“ Njujork tajmsa i Si-En-Ena ima na svojoj strani tabloide kao naše i Pink. Ali može se pretpostaviti da Tramp nema pojma šta propušta. Kada mu je u septembru 2017. na zasedanju Generalne skupštine UN prišao Dačić da mu pokaže naslovne strane Informera – kao navodni dokaz da su Srbi na izborima bili za njega – Tramp ga je pitao da li Ana Ivanović još igra tenis.

Poslednja vest je da su afričke zemlje, na koje se „shithole“ takođe odnosilo, osudile Trampa. A mi? Ćutimo. Em smo beli, em vezujemo naš „mali čamac“ za razne velike brodove, da parafraziram Pašića.