Kao što je oštro kritikovao puč kojim je Morsi svrgnut 2013, tako je Erdogan i sada upro prst u egipatske vlasti optužujući ih za smrt svog kratkotrajnog saveznika.

Mohamed Morsi umro je u ponedeljak uveče u sudnici, a sahranjen je u utorak u zoru. Egipatski mediji nastojali su da se toj vesti prida najmanja moguća pažnja. Kako prenosi Špigel, vodeći egipatski dnevni list Al Ahram je smrti bivšeg predsednika posvetio šest redova na četvrtoj strani. Nemački nedeljnik ističe da je Morsi bio prvi demokratski izabrani predsednik Egipta, ali ne i demokrata, i da je Egipat za kratko vreme njegove vlasti, oko godinu dana, bio slobodnija zemlja nego što je danas.

Morsi, koji je još kao mlad čovek postao pripadnik islamističke Muslimanske braće, izabran je u leto 2012, posle protesta i pada Hosnija Mubaraka posle 30 godina na vlasti, kao predsednik Partije slobode i pravde. Posle izbora, povukao se sa njenog čela. Morsijev kratkotrajni mandat obeležila je napetost sa vojskom i pravosuđem koje je bilo decenijama pod njenim uticajem.

U suštini, ova epizoda, ili fusnota, u istoriji Egipta bila je obeležena sukobom islamista i oficirskih krugova, sa naglašenim interesovanjem „međunarodne zajednice“ za čitavu stvar, iako je bilo interpretacija da je reč o konfliktu verskih ekstremista na vlasti i liberalnih delova društva.

Morsi je težio donošenju novog ustava koji bi pravosuđe onemogućio da dovodi u pitanje njegove odluke. Liberalne i sekularne grupe ubrzo su napustile ustavotvornu skupštinu s islamističkom većinom uz optužbe da predsednik namerava da postane faraon.

U spoljnoj politici Morsi je želeo dobre odnose sa Saudijskom Arabijom, ali i sa Iranom što je zabrinjavalo pored ostalih i SAD. Predsedničku zakletvu položio u junu 2012, a prvi veliki protesti počeli su već na jesen. Glave mu je na kraju došao general Fatah Abdel el Sisi, kojeg je bio postavio za ministra odbrane.

Milioni ljudi izašli su na ulice 30, juna 2013, a zahteve za promenama podržao je vojni vrh. Promene su se i ostvarile tako što je Morsi svrgnut u puču 3. jula koji je predvodio njegov ministar Sisi, godinu dana kasnije izabran za predsednika Egipta, što je i danas.

Morsiju se sudilo, pored ostalog, za ubijanje demonstranata i špijuniranje u korist Hamasa, Hezbolaha i Irana. Šest godina proveo je u zatvoru, u samici, a porodici je bilo dozvoljeno da ga poseti samo tri puta. Držan je u „Škorpionu“, zloglasnom delu zatvora Tora, gde su, prema mnoštvu izveštaja, zatvorenici kažnjavani na okrutan i degradirajući način. Grupa britanskih poslanika je aprila 2018. sačinila izveštaj u kojem je navela da Morsi, koji je bio dijabetičar, u „Škorpionu“ može da očekuje jedino smrt.

Morsi je, prema izveštajima, 23 sata dnevno provodio u ćeliji, bez kreveta, samo sa dva ćebeta na podu. Za razliku od njega, Hosni Mubarak, svrgnut tokom Arapskog proleća, vreme posle hapšenja provodio je u zatvorskoj bolnici i već više od dve godine je, sudskom odlukom, na slobodi. „Narod želi Sisija, i narodna volja treba da prevlada“, izjavio je Mubarak 2014.