Loša poruka mladima od njihovog idola Novaka Đokovića

Novak Đoković je, nesumnjivo, planetarna sportska legenda. Ne treba nabrajati argumente i trošiti reči koje će potvrditi njegov status. Ko god nije hteo da predloži i nije odlučio da Đoković bude promotor EXPO 27 – pogrešio je.

Teško je reći ko je – Bolt ili Đoković – veća legenda. Stvar je ukusa, uverenja i emocija ko je veći i uticajniji sportista. Da me je neko pitao ko bi bio idealan kandidat za promotora EXPO27 predložio bih Đokovića. Razlog: „domaća a jaka“ faca (da citiram reklamu za jednu poznatu banku).

Uostalom, Đoković je već proglašavan ličnošću koja je najviše doprinela promociji Srbije u svetu. U anketi su učestvovale srpske diplomate, stacionirane širom sveta. Dakle, nema sumnje da su to ljudi koji imaju dobar „pregled igre“ na međunarodnoj sceni. Istina to je bilo pre deceniju i po, ali je on u međuvremenu stekao status planetarne sportske zvezde što mu je samo ojačalo promotivni kapacitet. A da kao razlog ne navodim i finansijski aspekt – Đoković bi, vrlo verovatno, ulogu promotora odigrao besplatno (iz patriotskih razloga), što nije zanemarljiva ušteda za državu. Pri tom, nikako ne treba kriviti Bolta što će uslugu promotora skupo naplatiti. Tržište kaže da toliko košta angažovanje sportske legende.

Dakle, u Srbiju je stigao Jusein Bolt a iz Srbije odlazi Novak Đoković. Istina, Bolt je došao na kratko, takoreći u prolazu je, nema nameru da živi u Srbiji, svratio je samo da uzme neku kintu. Ni Đoković, izgleda, nema nameru da više živi u Srbiji. Pakuje kofere i seli se u Grčku. Tačnije u neko od severnih predgrađa Atine. NJemu više nisu važne pare, mediji kažu da ima 700 miliona dolara (koje „nosi“ u Atinu) i razglabaju da su najboljem teniseru sveta sada važniji tišina, zelenilo, škola, hrana, duhovnost, mir… Važniji od Dorćola, Rume, Kosmaja, Srbije, gibanice, sovinjona, male elitne škole… „Traži mirniji i sadržajniji način života“, poručuju nam Grci.

Nema još godinu dana kako je violentni Đokovićev otac „bacio u trans Srbe“ (naslov iz jednog opskurnog tabloida) obećavajući da će naš as (tojest, njegov sin) ostati da živi u Srbiji po završetku karijere. „Moja deca su se rodila ovde i Novak će, kad završi svoju tenisku karijeru živeti u svojom gradu, Beogradu u svojoj zemlji Srbiji. Mislim da nema većeg zadovoljstva, ponosa i uspeha od toga da tvoje dete pronosi slavu svog naroda i svoje zemlje svuda u svetu. Nema veće sreće. Naša majka je Srbija, mi smo Srbi, živimo u svojoj zemlji Srbiji, ponosni smo na to što smo Srbi“, tako je lani, krajem septembra zborio patriotski napumpan Đoković senior. Ali, ne lezi vraže. Neposlušni sin se odmetnuo u Grčku.

Koliko god da je dobra vest da Bolt dolazi, mnogo je gora poruka koju šalje Đoković svojom emigracijom. Ma koliko se (katastrofalno) loše snalazio u političkom okruženju, Đoković je karijerni idol i životni uzor mladoj generaciji koja je od njega mogla da nauči šta znači i kako se isplati naporan rad, trud, posvećenost, izvrsnost, dokazivanje među najboljima i najkompetivnijima u svetu, odricanje. Selidbom u Atinu Novak Đoković, nesvesno i nenamerno, šalje poruku mladima da beže iz Srbije i traže mesto po belom svetu koje poštuje njihov način života.

Nije tajna da bi jedan od razloga Đokovićeve odluke da emigrira mogao biti i političke prirode. Kao što se politika umešala i u odluku vlasti da ga ne angažuje kao promotora EXPO27. NJegovi odnosi s političkim vrhom Srbije sve su hladniji, a naročito su narušeni posle nedvosmislene podrške koju je dao studentima u blokadi.

Iz te podrške moglo se čitati između redova koliko je nezadovoljan stanjem u zemlji i koliko podržava promene u načinu upravljanja državom. Očigledno je da režim neće pustiti suzu zbog njegovog preseljenja u Grčku, niti će predsedniku Srbije pasti na pamet da obnovi poruku iz februara 2022. godine koju mu je poslao u dok je tamnovao u australijskom ekstradicionom pritvoru:

„Hajde Novače, vraćaj se, šta ćeš tamo, dođi u svoju Srbiju, mi te ovde čekamo“.
Tri godine kasnije Novaka Đokovića niko ne čeka u Srbiji, niti on očekuje nešto od Srbije. Imao je ranijih godina nekih planova, najpre investicionih na Dorćolu, ali su se svi izjalovili i ostavili mrlju na njegovom imenu zbog halapljivosti i neprimerenih veza s ovom istom vlašću od koje sada beži u emigraciju.

Sad on ima očekivanja od Grčke a i Grčka od njega (mediji budalasto špekulišu da joj donosi 700 miliona dolara). Teško je verovati da je ugodna večera s premijerom Micotakisom prošla samo u ćaskanju o atinskom zelenilu, dvorištima, školama i ljupkim kućama u predgrađima.

Tamošnji mediji javljaju da je Micotakis podržao Đokovićevu selidbu u grčku prestonicu. To bi se moglo tumačiti da iza podrške stoji i paket neke konkretne ponude. Recimo, investicione i poreske olakšice, koje podrazumevaju brže i lakše dozvole za gradnju i niže poreze na prihode i imovinu. To bi već bila ponuda koja se teško odbija, jer svaki procenat tu je veliki „kao kuća“.

Da je Macut, umesto Micotakisa, ponudio Novaku Đokoviću u ime države neke investicione i poreske olakšice diglo bi se opet da demonstrira pola srpske „kuke i motike“. Još je sveža (s pravom) nakostrešenost na ustupke koje je vlast činila Novaku i familiji Đoković u neostvarenim investicionim ambicijama na „najskupljoj“ beogradskoj lokaciji, dole na Dorćolu pored sportskog centra Milan Gale Muškatirović. Eh, ali Macut nije Micotakis.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.