Jedino je Vučić – Vučić

Posle mesec dana, čovek kuka još više – kozu drže u kupatilu pa ni na klozetskoj šolji nema pet minuta mira. Od meketanja ne može da se spava. Doktor mu preporuči da proda kozu.

Eto pacijenta opet za koju sedmicu. Doktor pita kako je sada, bez koze. „Sad je bolje“, kaže čovek.

Naprednjaci nisu vickasti ljudi, ali s njima uvek neka šega. Otkako su ona dva ludaka udarila na Iran, naša se državna politika o samoj stvari ne izjašnjava, ali se onoliko izjašnjava oko te stvari. Propagandni TV žurnali ređaju slike – tamo krateri od bombi, ovde se sprema Ekspo sa letećim taksijem i šećernom vunom.

Milenko Jovanov, koji kariranim sakoima možda najbliži je neodoljivom stilu prvog među nama, kaže da je režim u Iranu pobio 30.000 ljudi tokom protesta, a Vučić nijednog! Priskače gradski menadžer Miroslav Čučković, popularni Čučko – veli, nad nekim zemljama lete rakete, a u nas voz ide kao raketa! Zahvaljujući „politici mira i stabilnosti“, čak do Pešte za svega 26 evra!

Na sve to, da se pribeleži da smo u ovom kapitalističkom metaverzumu sačuvali slovensku dušu. Jer, dok hladni Švaba svojim građanima naplaćuje petsto evra da ih evakuiše iz Dubaija i drugih emirata, dotle se našom Er Srbijom besplatno izbavljaju čak i državljani susednih zemalja!

Prvi među nama hvali idući podvig u vreme inferna na Bliskom istoku – gorivo poskupelo samo tri dinara, a trebalo je dvadeset. Što je gorivo i pre bilo skuplje nego u okolnim zemljama, to nije rekao. Protiv njega se bune, pojadao se Zidojče cajtungu, oni po centru Beograda što imaju plate preko 1.700 evra, više nego Slovenci!

Čitalac je shvatio, okruženost Mordorom našem hobitskom Okrugu pruža kontrast, da i zlonamerni blokaderi vide koliko nam je dobro, što običan narod odavno zna. Oko nas oganj i pepeo, a u nas udobne rupe i pun špajz. Oko nas orci i smrt, u nas zdravo podgojeni hobiti koji puše lule i odbijaju kolutove dima u zalazak Sunca.

Ako slučajno nije jasno, predsednik je uz dve reči-šupljine, što ih inflatorno koristi – „mir“ i „stabilnost“ – dodao i da „moramo da čuvamo živote naše dece“. Dotle je došlo!

Kao u vicu, sve je stvar perspektive. Ili, alanfordovski, bolje da nema rata nego da ga ima. Bolje da je Vučić to što jeste, nego da je ajatolah! Bolje da ste živi nego da ste mrtvi – koliko biste tek onda kritikovali vlast!

Čitalac se možda se pita – a zašto bismo se dođavola poredili sa iranskim prilikama, nismo li ipak malkice odmakli od doba kad smo bili prva vest na CNN-u?

Odlično pitanje! No poenta je u tome da to odlično pitanje ne postave oni kojima je propagandna ujdurma namenjena. NJih je možda milion, a drugi milion glasova na koji vlast računa čine klijentela, kapilarci, dovezeni i kupljeni.

No, i u ciljnoj publici će poneko imati deža vi – zar nije to već bilo, mir, stabilnost, Vučić, tim ili sličnim redom? A onda će se možda setiti – isti slogan je sklepan i rabljen 2022. godine pred izbore, a nakon što je Rusija napala Ukrajinu (ili Ukrajinu napala Rusiju, kao što je javio Informer, ko će ga više znati).

Isto su nam pretile svetske ale i nepravde, životi naše dece i tada su visili o koncu i pospašavao ih je jedan čovek, naš predsednik. U kampanji je, poput lagermajstera, nabrajao koliko imamo ulja i džakova brašna, koliko konzervi sardina i mleka u prahu. I pretekosmo!

Povratak lajtmotiva četiri godine kasnije, glede rata u Iranu, ne svedoči samo o pukoj inerciji ili tome da su skupoceni propagandni žreci skloni autoplagiranju.

Nego svedoči prvo o tome da je režim – sada već u krupnoj nesrazmeri razobručene moći i okrunjene podrške – sasvim digao ruke od nečeg novog, od neke pozitivne priče, od džidža-bidža poput jeftinih stanova za omladinu, ograničenja marži, jeftine legalizacije. Time je digao ruke od pet šestina birača i okrenuo se onom jednom milionu sa jeftinijim ulaznicama, narkomanima njihove propagande za koje ništa nije dovoljno bukvalno pa se naša mirna i stabilna hobitska Srbija mora staviti u kontrast sa Mordorom.

I još svedoči o tome da vlast nema ama baš ništa drugo da ponudi nego te reči – mir, stabilnost, Vučić. Od njih tri, dve su šuplje.

Jer, lepo nam kažu, mir je to što nam na glavu ne padaju rakete i što na ulicama nije pobijeno 30.000 demonstranata, a moglo bi! Stabilnost je to što sa deset godina kašnjenja, posle proćerdanih i pokradenih milijardi, posle šesnaest ljudi smrvljenih pod betonom nadstrešnice („samo nju nismo renovirali“), do glavnog grada susedne zemlje kreće čudo neviđeno zvano voz (!).

U režimskom trilingu bajalica, jedino je Vučić – Vučić. Tu nema prevare, mada još ima prevarenih, ali njima nema pomoći. Možda jedino da kupe po kozu, da je prodaju posle izbora i da im bude bolje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.