Od „Ne damo Srbiju“ do „Dajemo stolice“

Po njemu je vašar kojim je „obradovao“ Beograd nešto najlepše što Srbija može da doživi. Duboko u sebi, onaj sitan iskompleksirani radikal, uživa u osveti koju je servirao Beogradu za sve proteste koji su se desili protiv njega. Na sve to, uvalio im i onog Knindžu, srpskog Tomsona. Kao da su obojica poslati sa Temua u naše krajeve.

Predsednik Srbije je, po svoj prilici, impresioniran uriniranjem Beograda. Da li mu je to, u međuvremenu, postala opsesija, ne znam, ali znam da ne prođe okupljanje njegovih pristalica bez posledica u vidu širenja amonijaka.

Svako razume potrebu i nezgodnu situaciju, ali ono što se dešavalo u Beogradu, naročito na Novom Beogradu, prevazišlo je sva očekivanja. Poput primata koji to rade gde god da stignu, tako su se i predsednikovi lojalisti olakšavali.

Bez ikakvog srama i stida. Ima li ičeg impresivnijeg od tog čina ljubavi prema predsedniku nego zapišati grad koji se ne dâ pokoriti? Dobro je da do parenja nije došlo, barem onog zabeleženog kamerama.

Impresivna je i količina đubreta i otpada na ulicama Beograda. Pri tome, da se razumemo, ne mislim na ljude koji su došli milom ili silom da podrže svoje božanstvo, već na onu sliku koja je nastala posle debakla od predsednikovog mitinga.

Sve im je obezbedio, ali kante za smeće nije. I to je namerno uradio da bi kaznio i ponizio Beograd. Glavni grad Srbije nikada nije bio prljaviji nego po odlasku primata sa tog skupa. Ne znam zašto, ali predsednik Srbije me je baš sada podsetio na jednog filmskog junaka – Cesara.

Predsednik je, sigurno, fasciniran i potrebom ljudi koji žive nikada bolje, da otimaju hranu i pića sa vašara. I one baštenske stolice, to je najimpresivnije. Nikako ne mogu da nađem vezu između „Ne damo Srbiju“ i „Dajemo stolice“.

Onaj mučeni direktor RFZO što je lagodnu funkciju zamenio radarskom službom, ali nije mogao sam sve da postigne i da spreči odnošenje tih stolica. Vulin je nosio tetki lek, onaj ćaci bio u šoku od izostanka aplauza tokom njegovog govora, i tako odoše stolice.
O broju ljudi na tom vašaru ne treba trošiti reči. Jasno je da je to bio debakl u najavi. Svi vide kakvo je raspoloženje u Srbiji.

Vidi to i on. Studenti i đaci, sa svojim profesorima, nastavnicima i učiteljima, uz malo naše pomoći, poremetili su mu tačku oslonca. Toliko je van vinkla da nam sada prodaje priču da je pad nadstrešnice u Novom Sadu prouzrokovan terorističkim napadom.

Biće da su strane službe, koje ne žele napredak Srbije, opoziciji u Srbiji dali neki zvučni top, koji srpska policija i dalje nema, a onda su teroristi iz opozicionih redova usmerili taj top ka nadstrešnici i baš 1. novembra, kada katolici obeležavaju Dan mrtvih, srušili je i ubili 16 ljudi.

Ta će teorija uskoro da dobije potvrdu od Dejana Vučića Stankovića, Borisa Batine i Dema Beriše, predloženih ministara u novoj Vladi Đura Macuta. Ne znam samo kako će na to da gleda Bela Balin, poznati naučnik. Lakše bi bilo da je tu i Jovana Jeremić, ali i ona poput mnogih drugih, u niskom letu čeka svoju šansu.

Za to vreme, Novim Pazarom se širila ljubav, emocija i ponos. Više je ljudi stalo pod srpske zastave u Novom Pazaru nego pod onom u Beogradu za koju su rekli da je najveća u istoriji Srbije. Slobodna čaršija je za tri dana odredila put Srbije u budućnost, jedini mogući kojim Srbija treba da ide ne bi li postala normalna država. Predsednikovo lice je iskrivljeno od muke dok je gledao neimpresivan skup u Novom Pazaru.

On ne razume tu ljubav i taj osećaj jedinstva, tu poruku koja je iz ovog grada poslata celoj zemlji. Svaki zalogaj hrane koji je Novi Pazar ponudio svojim gostima bio je dat od srca, za razliku od plaćenih sendviča, pljeskavica i sušija u Beogradu. Isto kao i jedna, u inat, crveno-bela marama, koju je poznati novopazarski glumac Rifat Riftanović skinuo sa svog vrata i poklonio mi kao jednu od najlepših uspomena iz Novog Pazara.

I za kraj, lična poruka predsedniku Srbije – Predsedniče, dovoljno godina imate da znate da se ljubav ne kupuje, čak iako se tvrdi da kroz usta ulazi!

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.