Foto: Radenko TopalovićPredsednik svih građana dotakao je samo dno emotivnom ucenom koju je izrekao na svom skupu u Smederevu. Da ga parafraziram, njegova poruka je bila u fazonu – Ako pobedi opozicija, ja više neću biti predsednik. U prevodu – Molim vas glasajte za mene, ja ne mogu da živim ako nisam na vlasti, gre’ota je da odem.
Prpa je odradila svoje. Iako je rekao da će uspeti da poseti tek poneki predizborni skup, jer neće stići od obaveza, promenio je taktiku i stiže na svaki skup, sem na one sa štandovima i na lepljenje plakate. Taj deo posla već mogu da odrade i predsednik SNS, i premijerka, i ministri, a tu su i golubovi prevrtači.
Ali, vratimo se na prpu. Ogromna je i uvukla se, možda ne toliko u drugi i ostale ešalone, već upravo kod predsednika svih građana. On, za razliku od svih njegovih, vidi mnogo više, jer što reče veliki NJegoš – Ko na brdo ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom. A da vidi, vidi. Beograd mu se trese.
Uvoze birače kako stignu, a izvoze projekte sa gradskog na republički nivo. Prpa je tolika da je u pomoć pozvan i lično Vojvoda. Nikada Beograđani nisu imali relaksiraniju situaciju za izbore – jednim udarcem dve muve, možda pre bubašvabe, mogu da eliminišu. Ove sitnije insekte ne bih ni da pomenem.
Po prvi put od ko zna kada, Vučiću se smeši situacija da ni sa manjinama možda neće imati većinu od 126 poslanika u Skupštini Srbije. Lista sa njegovim imenom već je na prošlim izborima podbacila po tom pitanju, tako da je tek sada svima jasno zašto se kampanja SPS ponovo zasniva na sloganu – Ivica Dačić, premijer!
Zato Vučić ovih dana trči od Šapca, preko Leskovca, Pirota, Smedereva do Loznice, gde će posle nekoliko prolongiranja da otvori fudbalski stadion za trećeligaša. Ko zna gde će sve da stigne. Neće se taj ‘vatati državnog posla, već samo ovog partijskog. DŽaba njima i predsednik stranke, i premijerka, i gradonačelnici.
Niko, ali baš niko tu ne može ništa da pomogne. Nema tog Orlića i Martinovića, Kene i Bulatovića, Rističevića i Atlagića, koji mogu da ponesu barem deo tereta. Nismo slepi, vidimo da i Bata Gašić nije više ono što je bio. Spao je na to da bude nosilac liste u Kruševcu, a takav je potencijal bio. Prpa bato!
Predsednik svih građana, međutim, ne bi bio to što jeste da to što stoji na brdu ne iskoristi za svaku moguću manipulaciju. Opozicija će, možda, uspeti matematički da osvoji više mandata u Beogradu, možda Kragujevcu i još negde, ali predsednik svih građana je toliko voljena duša da nije nemoguće da već sada među svim tim opozicionim kandidatima za poslanike i odbornike ima onih koji će zarad te ljubavi preći pod njegove skute i još jednom poniziti sve one birače koji su im poklonili poverenje.
A predsednik svih građana, naročito u tim neizvesnim situacijama, ne bira. Može i onaj kojeg je do juče napadao, ne da lopov, već lopovčina. Ne smeta mu ni onaj koji je gostovao po emisijama zajedno sa lutkom sa njegovim likom u zatvoreničkoj odori po televizijskim studijima.
Svi su dobrodošli. I to vreme, posle prebrojavanja glasova, gotovo je idealno za osvešćivanje poslanika i odbornika. Baš se tada uplaše za mir, stabilnost, penzije. Proradi im patriotizam, osećaj za filing. O tome da je i predizborno vreme, takođe, idealno za „opasuljivanje“ već je bilo reči.
Taj strah predsednik svih građana sada pokušava da prebaci i na narod. Nekako se nije primila ideja da će ako padne SNS nestati i penzije, i Kosovo, ma cela država.
Prazna priča. Sada kuka kako će morati da preda mandat za sastav nove vlade opozicije, ako pobedi, i da u tom slučaju neće više biti predsednik, a to je mnogo veće i važnije i od penzija, i od Kosova, i od države.
Naša država je totalno u kandžama jednog čoveka i bori se za vazduh. Prpa je nikada veća, pa predsednik svih građana uvlači u kampanju i svoju majku, i oca, i malog sina. Još suprugu nije, mada se ona pojavljuje u javnosti sve više, a on nikako da se barem osmehne u njenom prisustvu.
Vučićev odlazak sa vlasti ne bi izazvao nikakve tektonske poremećaje u zemlji. Oni koji bi to doživeli kao tragediju, već žive u poremećenom stanju.
Promena vlasti je sasvim normalna i prirodna stvar. Setimo se samo 2012. godine i Tadićevog drugog filma.
Da je sreće, naša poruka na predstojećim izborima, a naročito posle njih, bila bi takva da predsedniku svih građana taj neki drugi film ne bi ni pao na pamet. Da je sreće…
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
