nenad kostić

Doktorske studije u mnogim disciplinama postoje vekovima. Ima doktora istorije umetnosti i estetike, filozofske grane bliske umetnosti. Doktorske studije u umetničkom stvaralaštvu uvedene su nedavno, na retkim univerzitetima u svetu. Među njima je i beogradski Univerzitet umetnosti. Prvi doktori umetnosti su nastavnici Univerziteta, potonji mentori mlađim likovnim umetnicima i umetnicama.

Stvaralački rad i kursevi kulminiraju izložbom i disertacijom u kojoj kandidat(kinja) stavlja svoj rad u kontekst i objašnjava svoje stvaralaštvo. LJubitelju umetnosti izložbe su zanimljive, ali disertacije deluju usiljeno. Dobri umetnici pišu kao priučeni estetičari. Čarape izvrću sebe da bi se pokazale iznutra.

Među mnogobrojnim dobrim likovnim odnosno vizuelnim umetnicima vrlo malobrojni su takođe bili umetnički kritičari. Takvi su bili retki i u svetu i ovde. Među hiljadama srpskih umetnika, među stotinama poznatih umetnika, samo nekoliko njih su znalački pisali o umetnosti: Kosta Bogdanović, Peđa Milosavljević, Zoran Pavlović, Miodrag B. Protić, Žika Turinski, Stojan Ćelić. Neki su počeli kao umetnici, pa nastavili i završili kao kritičari: Pavle Vasić, Momčilo Stevanović, Aleksa Čelebonović. Najvažnije je ovo: umetnici-kritičari pisali su o opštim temama i o drugima, ne o sebi.

Zreli umetnici šturo govore o svome radu. Daju tehničke podatke: materijal, postupak, godinu nastanka. Ne ispovedaju se.

Stojan Aralica rekao je: „Ja sam kolorista. Moj likovni jezik je boja. NJome razrešavam sve svoje probleme.“ Stručni komentatori Araličinog slikarstva uglavnom su razrađivali ovaj njegov sažeti uvid. M. Stevanović hvalio je Aralicu kao slikara „koji je izbegavao … da se sputava smišljanjem“.

Zašto doktorandi podražavaju sposobnost malecke manjine umetnika? Treba ih podstaći u onome što im leži – u stvaralaštvu. Neka posećuju muzeje i izložbe. Neka doživljavaju i razmišljaju. Neka koriste široka iskustva i znanja u stvaralaštvu.

Kad bi ptice učile aerodinamiku, kad bi ribe učile hidrodinamiku, obuzela bi ih trema. Da ne bi padale iz vazduha, ptice bi hodale tlom. Da se ne bi davile u vodi, ribe bi se držale plićaka.