(Malko preterujem.) Na dan vaskrsa, prošlog oktobra, čekao sam sa mnogim sugrađanima pred ulazom.

Otada sam više puta razgledao novu izložbu, nazvanu „Sekvence“. Kolekcionari listom zameraju što su neki važni umetnici izostavljeni, a neki drugi – zastupljeni. Ja, pak, hvalim sveže uvide i zanimljive odnose. Kustos Dejan Sretenović je u pravu: muzeji više nisu svetilišta kultova „remek-dela“ i „velikih majstora“. Sa poverenjem sam očekivao buduće izložbe.

Avaj! Muzej danas otvara izložbu „radova dece od dve do 13 godina“! Kako su deca postigla ono nedostižno poznatim umetnicima? Lako! Klizala su se na ledu pored muzejske zgrade. Muzej priznaje: „Radove … poklonili su deca klizači, kao zamenu za ulaznicu u Muzej.“ Deca koja su bukvar zamenila čitankom već znaju da treba „poklonila“.

Zamišljam ponosne roditelje. Crteži sa frižidera idu u vodeći muzej! Ali, hoće li dvogodišnja umetnica na otvaranju izložbe sedeti u kolicima ili na tatinim plećima?

A Muzej? Je li ponosan? Hvali decu: „NJihova kreativnost i neposrednost izraza učvršćuju uverenje Muzeja … da bi neka od njih, u budućnosti mogla biti i aktivni stvaraoci na našoj umetničkoj sceni.“

Pitam. (1) Treba li da očekujemo još izložaba diletanata „neposrednog izraza“? (2) Logički, otkud „učvršćeno uverenje“ u nešto što bi „u budućnosti moglŠoĆ biti“? (3) Šta će Muzej reći početniku koji hoće izložbu jer bi „u budućnosti mogao biti aktivan stvaralac“?

Muzej se izgovara „negovanjeŠmĆ najmlađe publike i stimulisanjeŠmĆ njihove kreativnosti“. Te važne uloge ne vrše se ukidanjem merila i laskanjem. Kosta Bogdanović bio je kustos Muzeja, umetnik, estetičar i učitelj. Otvarao je oči i duše. Nađimo takve.

Klinci koji jure loptu na poljančetu nisu za reprezentaciju. Napisi iz zidnih novina nisu za knjižare. Damir Handanović nije za šefa beogradskih festivala.

Strahujem da će se Beogradska filharmonija ugledati na Muzej savremene umetnosti. U publici na Kolarcu ima muzičara, ali većina smo mi, dunsteri. Šta ako uprava sklepa orkestar od publike? Ako budem morao, držaću palice perkusionistima u dnu bine. U fraku, sa leptir-mašnom.