Raspravljaj se razumno 1Nenad Kostić Foto: Milan T. Jovanović

1) Ne preteruj. Žestoke reči čine slab argumenat. Ne viči superlative nego šapući činjenice. Ako loše zoveš najgorim a štetno ubitačnim, utonućeš u opštu galamu. Ne dokazuj preterivanjem svoju vrlinu i svoj otpor štetočinama. Ne pominji Hitlera. Povuci se čim sagovornik pomene Hitlera.

2) Ne dokazuj tačnost doslednošću. Ne ističi kako oduvek misliš i govoriš isto jer si možda oduvek u krivu. Dogmatsko mišljenje je pogrešno bez obzira na sadržaj dogme. Kad saznaš protivne činjenice, promeni uverenje.

3) Ne ističi čvrstinu uverenja. Čvrstina i tačnost uverenja nemaju veze jedna sa drugom. Psiholozi pokazuju ispitanicima video snimke saobraćajnih udesa pa ih ispituju o viđenom. Svedoci koji kažu da su sigurni više greše od svedoka koji to ne kažu. Uopšte, skeptici su češće u pravu od tvrdovernih. Pokaži skepsu pa ćeš delovati ubedljivije. Okončaj diskusiju pošto sagovornik kaže: „Ničim me ne možeš ubediti.“

4) Ne pozivaj se na anonimne istomišljenike: „Svi kažu“, „svi mi znamo“. Nepoznati te ne mogu podržati.

5) Ne tvrdi da je nešto tačno jer nije dokazano da je pogrešno niti da je nešto pogrešno jer nije dokazano da je tačno. Mnoga važna pitanja ostaju otvorena za ukrštanje argumenata. Ne hitaj da zabludama popuniš praznine u znanju. Strpi se do pravog znanja, stečenog na dobar način.

6) Ne frljaj se statistikom. Ljudi u proseku imaju po jedan jajnik i testis mada niko nema ta dva organa. Statistika može obmanuti i kad govoriti istinu.

7) Ne lupetaj o zameni teza. Taj termin se neuko koristi za obične laži, razne greške u rasuđivanju, i manevre u raspravi. Ovo je zamena teza: ti tvrdiš jedno, a tvoj sagovornik osporava nešto drugo; on zamenjuje tvoju neosporivu tezu drugom, osporivom.

8) Ne poteži „pravo na svoje mišljenje“. Imaš ga, ali nemaš pravo na svoje činjenice. Poražen a tvrdoglav diskutant se povlači insistirajući da ima neko pravo. Ti postupaj bolje.