Tobožnja nauka, uz guranje

Kao na zabavnoj priredbi, brojna publika dočekala je aplauzom govornika, dr Miloja Rakočevića, bivšeg profesora Univerziteta u Nišu. On se osmehivao i mahao publici. Pomagao mu je dr Vladimir Ajdačić, bivši istraživač u Vinči. Dvojica dugogodišnjih penzionera podržavali su jedan drugog na čelu sale.

Pomagač je pozdravio „akademike“ u sali. U sredini prvog reda sedeo je istaknut član SANU, nedavni kandidat za njenog predsednika, eminentan naučnik čija struka dodiruje hemiju. Ako je bilo još „akademika“, možda su to budući članovi „Srpske akademije stvaralaštva“, čije osnivanje je Pomagač najavio. Odmah je predložio dvojicu članova: ozarenog Govornika i Žiku „Šarenicu“.

Govornikove zasluge za člana buduće „SAS“ sijale su u predavanju – spletu grešaka, zabluda, i neobuzdane mašte. Govornik je usnio veze između elemenata, gena, Pitagorine teoreme, Danteovih stihova, Direrove grafike, Njegoševog izostavljenog stiha, i koječega još. Izmislio je brojčane odnose između zlatnog preseka, hemijskih elemenata, genetskih kodova, Direrove godine rođenja, i drugog. Isticao je svoje dve tanke publikacije u inostranim časopisima.

Posle predavanja, jedan iz publike obratio se sali. Pohvalio je prijateljstvo Govornika i Pomagača, upozorio na „proizvoljnosti“ u predavanju, objasnio rad komercijalnih časopisa, i preporučio školske udžbenike. Vajkao se što Kolarac kvari svoju tradiciju dajući forum pseudonauci. Publika je galamila protiv Diskutanta, ućutkivala ga, i terala ga iz sale. Jedan ljutiti čovek jako je gurnuo Diskutanta da sedne. Učtivi predstavnik Kolarca prekinuo je nasrtaj. Eminentni član SANU ćutao je.

Po razlazu, nekoliko Govornikovih pristalica zadržalo je Diskutanta naglašavajući svoje kvalifikacije – inženjer, nastavnik, doktorand – i zahtevajući njegove. Diskutant se uzdržavao: „Argumenti se podupiru činjenicama, ne autoritetom“. Nudio je osnovne činjenice. Odbio je poziv na „okrugli sto“. Naučnik neće zajedno sa fol naučnicima. Brukao bi se u njihovu korist.