Najava otvaranja pregovora sa EU, sastanak Ministarskog saveta OEBS-a , poziv Crnoj Gori da postane članica NATO-a… Srbija ima još jednu šansu za korekciju, za distanciranje od svih zabluda i pogrešnih odluka iz nedavne prošlosti. Javnost je verovatno još uvek pod utiskom najnovije afere u kojoj je premijer ostao sam pred pritiscima političko-tajkunskih klanova koji su, verovatno, zaposeli deo državnog aparata. Kao ni 2003, ni u proteklim danima nije bilo tampon zone koja bi samo zaštitila premijera i od postupaka onog dela okruženja koji mu je odan i privržen, i od njihovih metoda kriznog menadžmenta i kontrole štete.
Za sve to vreme je mirno ćutala bulumenta „uglednih“ „javnih“ ličnosti koje su na posebnom payroll-u budžeta Republike Srbije, javnih preduzeća i posebno privilegovanih nevladinih tela, iščekujući rasplet, jedno ukupno resetovanje sistema, kako bi u okrilju nekoga novog poretka nastavili da uživaju svoje privilegije i prosipaju mudrost o potrebi da nam „neko“ „vrati“ Kosovo, ili da „neko“ mora „narodu“ saopštiti istinu o istom, i slične bedastoće. Mokrogorsko-tabloidna taktika obmana, pretnji, vrebanja, reketiranja, realizacije, naplate i potonjih mudrovanja nije izum ovoga vremena. Vođena takvom elitom, Srbija je i dalje kolektivno nesrećna, ne samo zbog siromaštva i odsustva jasne i optimistične perspektive.
Reminiscencije na demonstracije koalicije Zajedno kojima je, nakon pokradenih lokalnih izbora, krenula demokratizacija čitavog političkog sistema, danas, nakon 19 godina, nameću pitanja, gde su svi ti ljudi, zašto su kolektivno zaćutali i posustali nakon ubistva jednoga od lidera tog pokreta, potom i premijera? Da li je njihovo povlačenje ishod promene stava ili razočaranja? Da li je odustajanje politički luksuz koji nam takođe oduzima pravo na budućnost? Da li smo zaboravili sve plemenite poruke koje su odjekivale srpskim trgovima i ulicama u toku ta tri davna, ledena meseca?
U međuvremenu smo postigli još jedan važan uspeh, na koji je potrebno podsetiti upravo u danima u kojima je Beograd ponovo „svet“. Na Blogu B92 Predrag Brajović je napomenuo da je u toku Vučićevog mandata Srbija „mnogo čime pokazala neporecivo EU lice, a čitav korpus jednog zadrtog i spram Evrope nepoverljivog glasačkog tela formalno preveden na moderni kolosek“. I još jedan paradoks. Upravo će evroatlantske integracije i Beogradu i Podgorici pružiti priliku da se emotivno distanciraju od svake svetske politike, koja je za nas složena i suvišna, i posvete se susedima, dokle dopiru naše moći i namere koje bi mogle ostati samo one dobre. (Naše stvarne integracije, u skladu sa sposobnostima, ostaju one iste u koje smo krenuli pre jednog veka.) Najzad, kako vratiti na evropski kolosek ono biračko telo, koje je preobrazilo Srbiju probudivši se pre dve decenije, da bi se povuklo nakon ubistva premijera? Zavere i atentati kod nas nisu samo incidenti, oni su političke i sistemske paradigme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
