Dok Putin preti

Već sutradan nakon izbora, ova deca su, uhvatila raskoraku ceo politički sistem. NJihovi zahtevi (javni servis, regulatorna tela, predsednica parlamenta), razumni su, demokratski i legitimni. Demokratija nije samo u broju glasova, ona je vladavina institucija nad samovoljom i zaštita svake manjine. Legitimitet je i odnos prema javnom interesu. Anomalije, na koje se odnose studentski zahtevi, dovoljno sam pominjao. (Već su im ubacili ćelavce, i protiv njih i među njih, pa kako se snađu.)

Vučić je najednom dobio korektiv koji zaslužuje, kvalitetniji od opozicije u kojoj ponestaje organizovanih političkih partija i upotrebljivih ideja. Ta deca nisu julovski džeparoši, šizofrenici, narkomani i cinkaroši koji upravljaju huškačko-pornografskim medijima. Nisu botovi s poslaničkih lista. Žalosno je da se nismo pomerili nakon četvrt veka kad se prethodna politička generacija ove dece istovetno obratila jednako provincijalnoj, paranoičnoj Politici, i lažljivom, huškačkom javnom servisu.

Restlovi kampanje? Ko je od Ražnatovića favorit u vrednosnim porukama, Arkan, Ceca ili Veljko? Da li nam sleduju Karići, JUL i fantomi sa „Zida plača“, buvljaka ljudskih duša koji su postavile lombrozovski huligani, da trguju i prete: svi koji bi u Evropu, u NATO, u normalan svet, završiće na sličnoj tezgi žrtava terminalnog Miloševićevog delirijuma.

I da li će iko odgovoriti Sergeju Železnjakovu, Putinovom Milenku Jovanovu, koji nam vređa decu, s jasnom porukom da bi ih u njegovoj „jedinstvenoj“ Rusiji već izgazili kulovi u maskirnim gaćama i ženskim šubarama?

Deca nemaju program? Samo da podsetim da smo nas sedmoro, u svojstvu svakodnevnih komentatora, u toku mesec dana kampanje, upozoravali javnost i kandidate (nijedna kandidatkinja, kakav je tek to blam!), da nedostaju planovi, vizije, optimizam. Nijedan kandidat s više od 5% nije imao fokusiranu trasu bilo koje politike koja stručno i racionalno odgovara na dilemu, da li ćemo na Istok ili Zapad, u varvarstvo ili civilizaciju. Izbore smo dočekali podeljeni i zbunjeni. Uplašeni i od Vučića i od alternativa. „Građanski kandidati“ bili su hipnotizirani odsustvom harizme i provincijalnim šovinizmom. „Ugledne javne ličnosti“, glumci, pismi, profesori (100-650), nisu smislili kako ćemo s „javnim preduzećima“ i s najmanje tri miliona penzionera i nepismenih u kapitalizam galopirajuće tehnološke revolucije. Zašto su problematične Vučićeve poruke o radnoj etici? Kako će budžet podneti „popuštanje kaiša“? I zašto je Vučićeva svita, u izbornoj večeri, samom pojavom zapretila da će postati uzaludna svaka racionalna podrška koju je upravo on uživao od 2012? Ako je primirio radikalizam svojih, i porazio svaki drugi, a u tome je jedina vrednost ovih izbora, kud će sa ovima s pijedestala, iz izborne noći, koji su mu dihali za ovratnik, uvalili trubače i ukrali izbornu pobedu?