Domino Theory (1)  1Foto: Ana Blažić Pavlović

Demokratija i slobode zaustavili su se na istorijskim granicama protestantizma i prosvetiteljstva.

Razvoj ekonomije i tehnologija nije nadoknadio bilo čije zaostajanje u prethodnim vremenima.

Bila su prevelika očekivanja od 1989: da će istočna Evropa postati otvorena i inkluzivna, da će se Rusija demokratizovati i postati zapadna strateška saveznica.

Slična razočaranja ostavilo je za sobom Arapsko proleće. Turska je kolabirala kao perspektivna sekularna demokratija, i regionalna je pretnja u ovom delu Evrope.

Prijemom u Svetsku Trgovinsku Organizaciju Kina nije krenula u liberalizaciju ekonomije koja bi otvorila prostor političkim promenama. EU je zaustavila proces proširenja. Umesto prosvetiteljske sile, EU je predmet malignih, razarajućih uticaja Rusije i Kine.

Da li je evropska demokratija počela da se osipa iz jedne konkretne tačke, verovatno nije.

Ali ima nekog astrološkog prokletstva u hronici evropskih neuspeha, koji se jasno vide iz susedskih provincija.

Demokratizacija je u Srbiji narušena već 11. septembra 2001.

Bio je to strahovit udar koji je nagovestio dugotrajnu krizu zapadnog sveta.

Srbija je slavila, tiho i gubitnički. SAD su uložile basnoslovna sredstva, živote i vreme zbog nekoliko džihadističkih ćelija koje ipak nisu mogle postati globalna pretnja. I kad napadaju i kad se povlače, SAD su predmet preispitivanja, razočaranja i osuda.

Umesto globalne konsolidacije, koja je nastupila ekonomskom interakcijom Rusije i Kine, SAD su se posvetile globalnoj borbi protiv terorizma.

U Beogradu je izbila pobuna Crvenih beretki, čija je namera bilo rušenje vlade i zaustavljanje saradnje s Hagom nakon isporučivanja Slobodana Miloševića.

Nakon atentata na premijera i početka druge intervencije u Iraku 2003, EU i SAD su se ovde posvetile prioritetima stabilokratije, umesto demokratije.

Kako su padale domine u samoj Srbiji, prioritet stabilokratije otvorio je prostor političkoj i ekonomskoj korupciji. Zapad je zaštitio nalogodavce atentata.

Obećanje evropske integracije Zapadnog Balkana u međuvremenu je negde zatureno u bespućima povijesne zbiljnosti.

Time su uspesi Slovenije, pa Hrvatske, da umaknu našoj sudbini, od važnosti koja nije samo regionalna.

Crna Gora je u istom pokušaju zaustavljena u udruženom poduhvatu srpskih vlasti, opozicije, crkve i kriminalnih krugova.

Ista koalicija je likvidirala premijera, reforme i evropski put Srbije, i dovela na vlast ibeovsko-svetosavske talibane u Crnoj Gori.

Umesto da se duhovnost približava univerzalnoj rimskoj kulturi, i protestantskoj etici i racionalizmu, vraćamo se u vreme koje nikad nije postojalo.

Kako bi se konsolidovao evropski poredak, bilo je potrebno da se SAD konačno povuku iz Avganistana.

Suočavanje s kineskim rivalstvom, a Kina je i najveća pojedinačna pretnja svetskom miru i evropskom jedinstvu, moraće da podrazumeva i sve koruptivne aranžmane koji su se zaključili u Beogradu, toj Maloj Krsni novog kineskog Puta svile.

Ali i odavde padaju neke domine. EU će tek tada moći da se suoči sa izazovom Putinove Rusije i njenih saveznika, i onih u sopstvenom okrilju.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.