Foto: Medija centarKinezi su u Srbiji imigranti od kraja devedesetih. Uvoz kineske robe, po dampinškim cenama, uništio je nekoliko grana domaće lake industrije, koja nije izdržala nefer konkurenciju.
Verovatno je laskavo da bilo ko ima potrebu da se ovde nastani, kad se pretežno beži, i od onakvog rata i od ovakvog mira. LJudske žrtve KP Kine, od političkih progona i eliminacija, do prekih sudova, a desetine miliona nestalo je u gladi 1959-1961, ta kontinuirana praksa razumljiv je predmet divljenja vladajućih post-šešeljevaca i post-miloševićevaca.
Pad komunizma i raspad Sovjetskog Saveza, ujedinjenje Nemačke, demokratizacija i evroatlantske integracije istočne Evrope, sve su to potvrde intimnog i sistemskog poraza našeg establišmenta. „Prva“ Srbija pretežno proizvodi ekonomsku dobit, ali odbija da se poistoveti s politikom evropske i susedske integracije, ne prihvatajući pluralizam ideja, vrednosti i stavova.
„Druga“ Srbija pretežno troši ekonomsku dobit, ali ne prihvata otvoreno tržište, slobodne finansijske institucije i privatizaciju. Zato je pad komunizma za establišment tragedija koja je u Evropi stavila tačku na jednopartijsku politiku, i državnu, plansku ekonomiju, na etnički i ekonomski nacionalizam.
Nama su potrebni Kinezi kao privatni, a ne kao državni investitori, ili okupatori. Potrebno nam je osveženje na tržištu radne snage, ali ne i radne snage u policijskim uniformama države i partije odgovornih, nakon nacista, za najmasovnije ljudsko stradanje u istoriji. Najmanje dve kineske države ne žele da budu jednopartijska, komunistička Kina.
Srpskom establišmentu Tajvan i Hong Kong nisu uzor borbe za političke i ekonomske slobode, naprotiv, nezgodno su podsećanje kako su nas napuštale Slovenija i Hrvatska, uspešnije i srećnije, i kako je model jednopartijske i manijački ideologizirane dirigovane politike, ekonomije i kulture jednom zauvek propao kao etika i kao praksa. Osim ako ne nastavimo, sa Evropljanima, da branimo političke, ekonomske i kulturne slobode.
Otpori galopirajućem povratku u šešeljistički kvislinški komunizam u stanju je hibernirajuće nemoći. Zato preostaje da Evropsku uniju pozivamo ne samo na političko partnerstvo, nego i na uzajamnu obavezu da se ne dopusti domino efekat, u širim evropskim okvirima, kojim su pretili svi presedani iz procesa jugoslovenske dezintegracije.
Ne mislim samo na posredovanje oko izbornih uslova. To je proces sjaši Kurta. Vlast i opozicija jednako su poželjni kandidati KP Kine i sličnih organizacija krvave prošlosti i nejasne budućnosti. Ako namerava da pomogne sebi, Evropa mora pomoći i Hong Kongu i Srbiji.
Ne postoje granice slobode, ali je nesloboda jednako zanosna. Korupcija, kampanje ličnih progona i sistemskih laži, opstrukcije Kosova suprotne potpisanim sporazumima, politika mržnje prema Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, evropskoj civilizaciji i Americi, oslonac Beograda na Peking i Moskvu, ova galopirajuća patologija prelivaće se na sve strane. Evropu možda potopiti neće, ali ćemo se udaviti mi, neće ni kineski pozornici.
Skidam šubaru za ovakvu analizu!
Jedan od retkih realnih analitičara našeg društva.
To ako divlji plemenci rovare po okruzenju moze da bude i dobro jer na kraju civlizaciji moze to da dosadi, pa da uradio ono sto je trebalo odavno. Da to „okupira“ (oslobodi) i konacno tu zavede red. Hong Kong je takav kakav je zato sto je tu bila Britanska imperija, o Singapuru da ne pricamo. Je ne mogu da vidim zbog cega bi bilo lose ako tu drzavu cine neki Hans i Dzo koje nije briga za burazerizme, da koriste drzavnu kasu kao kravu muzaru da bi se oni bogatili, i da bi na njoj šlepovali lica tipa onaj ćerač i slični (koliko je taj knjiga prodao, i odakle mu pare za hleb) i plemenstva, nego bi samo sprovodili zakone koji i tu postoje ali se ne sprovode. Koja je prednost sto umesto njih drzavu cine Pere i Mike orgezli u plemenstvu, plus su ljudi nizeg nivoa, pa i ne zele da se menjaju i ugledaju na bolje, kao pomenuti Singapurcani, nego samo postaju sve gori i gori, mogu da kazem, postaju atavizam Evrope i sveta?
Primer, neki od kojih ne bi ocekivao i koji su do juce i pre rusenja milosevica bili „kao“ procivilizacijski orijentisani su postali potpuno ispran mozak, pa nece ni da se slikaju na ulici kad su negde turisti ako se u pozadini vidi dzamija. To uopste nije normalno. To je abnormalno. Eto u tom pravcu se oni tu menjaju, idu civlizacijski nazad, i nema tu vise ni 5% onih koji nisu postali takvi. Logika kaze da nikakva prednost ne postoji ako na takvom odvratnom mestu mestu drzavu cine domoroci, koji su kao takvi potpuno van civilizacijskih tokova, i sa degenerisanim sistzenmom vrednosti, u odnosu na to kad bi je cinili „okupatori“ iz mrske im civilizacije. Naprotiv, garantujem da kad bi se to desilo, ogromna vecina onih koji se masovno i ubrzano evakuiraju iz te rupe uopste ne bi otisli.
Kakav genijalac. Sve sto sam do sada procitao je istinito, pronicljivo i cilja tacno u centar.Nije lako stvoriti elitu od komunisticke dece i komunistickih unuka. I o eliti do 1945. se itekako moze dosta diskutovati.Raspolucivanje je pocelo dugogodisnjim pripremama za 1903.Potom desetogodisnjim guranjem prsta u oko Austrougarskoj, kao i priprema naroda za kataklizmu u koju su nas uveli 1914. I tako je sve do danas, a na sta ce to na kraju izaci oseticemo.
Zadnjih 120g Splet izdajica koji guraju u ratove protiv jačih – za interesa Engleske Ili Rusije ili Kine valjda …
A ko pridtaje da se bije protiv jačeg od sebe?
Luk i voda. Ne razumem ove sto padaju u nesvest od ushicenja ovim clankom te imaju potrebu da to ushicenje i objave sve skidajuci kapu, klanjajuci se do poda, ako ne i nize, mereci odstupanje teksta od sredista mete. Da li se vama, skidaci kapa, savijaci kicme i tacnomeraci, normalno da ljudi (gradjani Hong Konga) vise vole kolonizatore nego svoje? Mislim, moze se objasniti, ali da li je to normalno?
@Živčana
Normalno je da građani Hong Konga više vole kolonizatore, jer su za vreme kolonizatora bolje živeli.
A latinska poslovica kaže ovako: „Ubi bene – ibi patria“!
Mnogo si propals po živcima kad ne znaš razliku između obične kape i šubaru, pri tom ne mislim na rusku.
Da li Srbija treba da se odrekne Kosova radi zpadnih civilizacijskih vrednosti koje nam nudi i za koje se bori cenjeni autor?
Kategorički tvrdim da ne! Jer taj isti Zapad se nikada nije odrekao gvozdenog i neprikosnovenog zakona svojine. A i onaj Ćerač, šta god mislili o njemu lepo reče: “ zašto bi im mi poklonili Kosovo kad oni – ni bozu ne daju za džabe“!
Neki verni čitaoci kolumni gospodina Samardžića, zabranili bi nam da ih komentarišemo. Čitamo ih jer su među najboljim u našem medijskom prostoru.
Na Zapadu ako dobijes dozvolu policije umozes da demonstriras koliko hoces, bez nasilja, rusenja, paljenja, molotovljevih koktela, pljacke. U vreme NATO bombardovanja Srbije, mi smo u Londonu demonstrirali 3 meseca, vodeci racuna da ne napravimo neki incident, da nas policija ne otera i zauzme mesto neko drugi ispred Vajt Hola. U Hong Kongu smo videli bacanje molotovljevih koktela, ciglu izvadjenu iz kaldrme, koja je koriscena kao oruzje za gadjanje policije, nasilje, ometanje saobracaja i kretanja stanovnika.Mainland China se maksimalno uzdrzava da intervenise, ali ce na kraju i to morati da uradi, ako protest ii provokacije ne prestanu. Odmah po predaji Hong Konga Kini boravila sam sa zivotnim saputnikom u tom interesantnom mestu, teritoriji. Osim stalnih demonstracija disidenata koji su opsedali britansku ambasad, trazeci da se isele, sretali smo i obican radni svet, koji nije odobravao njihovo ponasanje. Zapamtila sam taksistu, koji je rekao da je “Hong Kong dete Kine i da ona nece ugusiti svoje dete”. Slozila sam se s njim, a on se zahvalio sto cenim njegovo misljenje i odbio da primi napojnicu.
Interesantno je i misljenje poznatih disidenata, koji tvrde da se u Kini nikad bolje nije zivelo. Ko zna kako je Kina izgledala iz romana Perl Bak ili Andre Malroa, moze da im veruje.