Hapšenje dronova

Antizapadna histerija, koja se nastavila i nakon 5. oktobra, duboko je razorila naše društvo. I dalje je najprizemnije sredstvo političke borbe. Hapšenje stranaca koji su navodno dronovima snimali tavane KOS-a podseća na aferu Pauk koju je 1999. montirao ondašnji sekretar za informisanje Goran Matić. Afera dron usledila je nakon odsustva Srbije s bezbednosne konferencije u Minhenu, na kojoj se osećalo odsustvo Vulina, Stefanovića i Gašića, velikana strateške misli i prakse, ili Andreje Savića, novog stručnjaka za Kosovo (direktor Službe iz vremena Zemunskog klana). Zato i dolazi Lavrov, toliko mu fale.

Posmatran iz drona ili satelita (kad nije magla zbog koje se ne vide ubice Olivera Ivanovića kako grabe ka Kopaoniku) Beograd otkriva upravo ožiljke iz devedesetih koji su neizbrisivi. U planovima urbanog razvoja nema ideja o vraćanju beogradske arhitekture na zakonito stanje. Kako ukloniti tu kosmičku sramotu? Jer Beograd iz svemira je Beograd kuće na zgradi, one čuvene ispod Brankovog mosta, šupa, krovinjara i skalamerija. Nastalih u vremenu ne samo očajanja i beznađa, nego i podivljale institucionalne i lične samovolje. Nije ustavno niti popularno dirati u stečena prava, ali je taj nebeski Beograd nakaza koju, spuštene glave, u ropskom trpljenju, Beograd odbija da vidi. Kako nam je taj isti KOS uništio živote, a i oni su ponovo podivljali, Beograd odbija da prizna.