Jutkin Vidovdan 1Foto: Medija centar

To vreme je oduvek. Tito je preuzeo najviše izvršne, vojne i partijske funkcije, s lekcijama delio i presude. Da Tito nije pretio, kako ima osam miliona vojnika, kad je za njega agresor bio zapadni svet jer je ponovo šurovao sa Sovjetima, Milošević ne bi na Gazimestanu pretio upotrebom oružane sile.

Čuvena decenija srpske demokratije, 1903-1914, dobila je svoju potvrdu, da je stanje radikalizma, rusofilije i varvarstva jedino trajanje, ubistvom premijera Đinđića, prvog lidera koji se, nakon tačno 100 godina, usudio da Srbiju uključi u sastave zapadnog sveta. Jugoslavija se uvek više bavila nacionalnim pitanjem, i socijalnom demagogijom, umesto izgradnjom evropskog jugoslovenskog političkog identiteta, i zato je nepovratno propala. Bilo je Jutki i u kraljevinama, i pod Titom, i nakon njega. Vučić će ostati najpametniji među nama sve dok ne budemo uspeli da nametnemo alternativu zločinačkom poduhvatu koji traje 30 godina.

Prioriteti memorandumske agresije bili su: sprečiti pad komunizma i uništiti svaku osnovu jugoslovenskog jedinstva koja je istovetna evropskom jedinstvu. Vučić će ostati najpametniji među nama sve dok kod svih pet miliona klijenata bude dobijao razumevanje za svoj bućkuriš titoizma i šešeljizma. Osim titoizma i šešeljizma pet miliona ne poznaje drugo, i kad odemo u svet, u sebi nosimo prnje svih svojih zabluda i gluposti.

U pravu je Vučić, nemamo pravo na prijatelje u Hrvatskoj, ali ni da saznamo ko je vozio Škodu. Titovskom vlašću i šešeljevskim govorom, Vučić upravlja, komanduje, presuđuje, hvali, vređa, Tito bez Jugoslavije i Briona, zaglavljen u blatu epohe koju nismo uspeli da prekinemo isporučivanjem Miloševića Hagu na Vidovdan 2001. Pet miliona je Miloševića ispratilo ne kao zlikovca i manijaka, nego kao pravednika i mučenika. Prethodno je pet miliona biralo manje zlo, ne zbog Miloševićevih namera, nego zbog neuspeha, da namere ostvari. Kako bismo živeli u farsi umesto u slobodi, verovatno ćemo ponovo tako birati.

Čaršija će iskopati nekoga novog Koštunicu, krmeljivog i mrzovoljnog, obavezno golootočanske provenijencije, i da je iz staljinizma zavoleo pravoslavlje, ali udbaško-ljotićevske recenzije. Vučić će ostati samo Jutka, dok je Jutka na slobodi. Ostaće naročito kad ga njegovi preveslaju, i one koje je hranio provizijama, i one koje je čašćavao sendvičima, kad ga ostave da piše memoare u čitaonici Pravnog, ili ruskog kulturnog centra.

Pre 40 godina po čaršiji se šuškalo kako je milijarda dolara, namenjena uređenju vodotokova u Srbiji, otišla za Mediteranske igre u Splitu, za koje je izrađen kompleks u Poljudu. Krivili su Vladimira Bakarića i Jakova Sirotkovića. I tada je bilo poriva, za svaku mržnju. Od poplave Obrenovca proteklo je pet godina, ali su u svakoj od tih godina po 200 budžetskih miliona odlazili za kompleks vojno-policijske i duboke države.