Makedonski predsednik je patetična putinovska marioneta, a izgubio je i podršku bugarske vlade. Podrška krugovima u Makedoniji koji su izveli neuspešan pokušaj udara 2016, sličan onome u Crnoj Gori, Srbiju će dodatno kompromitovati i lišiti je konstruktivnog uticaja u susedstvu.

Makedonsko-grčki sporazum uvodi Makedoniju u NATO, i ubrzanje EU integracije. Postavljena je barijera realizaciji velikoalbanskog nacionalnog projekta: takvu državu ne sme imati niko, ako je nemaju svi.

U nastavku ću navesti deo intervjua koji sam dao skopskom Globusu 2008, pre tačno deset godina.

„Mi se ne smemo oslanjati samo na Brisel. Evropske integracije podrazumevaju dobrosusedske odnose i regionalne integracije, decentralizaciju državne uprave i asimetrične autonomije pokrajina, regija i gradova, deetatizaciju i denacionalizaciju, demilitarizaciju i bezbednosno-političku integraciju u NATO, denacifikaciju kao otvoreno, javno suočavanje s tokovima i posledicama agresije kojom je bila ispunjena jugoslovenska dezintegracija“.

„Ovdašnji mediji su u službi najprizemnije dnevne politike, oligarha, lobista Terazijskih Crnogoraca i ratnih zločinaca iz Republike Srpske. Političari i mediji ne pominju kosovske Albance kao političku zajednicu koja ima svoj politički stav, kolektivna prava, koja namerava da ostvari punu nezavisnost i da je brani po svaku cenu. U takvim okolnostima nije za očekivati da je zvanična Srbija u stanju da komunicira s Makedoncima kao narodom tako sličnim, i dirljivo dobrim, prijateljski raspoloženim, koji je i sam ostvario nezavisnost koju će, u to sam uveren, unositi u predstojeće integrativne procese. Nepostojanje jedinstvenog stava predsednika i premijera Makedonije o budućem zvaničnom državnom nazivu, i odbacivanje predloga posrednika UN, u sporu između Skoplja i Atine, odavde bi se sve to moglo učiniti odlaganjem rešenja koje bi trebalo da zatvori problem koji je ozbiljan upravo zbog svog karaktera koji nije u svemu racionalan. Ali bi se naziv Severna Makedonija, koji odgovara geografskoj stvarnosti, posmatrano sa strane, mogao učiniti kompromisom koji bi pre svega zatvorio negativne emocije i dugo trajanje loših odnosa Skoplja i Atine“.

Mada je srpska tradicionalna politika gubitnička u svojoj opštosti, Ivica Dačić je jedina važna ličnost na vrhu i 2008. i 2018. Miloševićev režim smešten je u Tadićev funkcionalni okvir. Funkcije ministra policije i diplomatije u Srbiji su slične. Dačićeva politika, za Rusiju protiv Srbije, očigledno je pobedila na izborima 2016. NJegova mala logika ima ogromnu razornu moć. Ona izoluje, bombarduje, ona ruši i naše bratstvo i jedinstvo, najsvetije zaveštanje svake Jugoslavije.

Na ovakvu Srbiju primorani smo referendumom koji je 2006. realizovan istom logikom političkog nasilja. Makedonija i Grčka (ili Crna Gora kojoj je Srbija u nemoći ponovo okrenula leđa), od njih nemamo bližih. Logika odbijanja makedonsko-grčkog sporazuma, gluposti i zla, indikacija je duboke nesreće, očajanja, svake naše ljudske jedinke. Možda nije kasno, mada smo sva vremena potrošili.