Najevropljanin?

Svaka državna politika istovremeno je integrativna. Odricanje od apsolutnog suvereniteta i tvrdih granica jedna je od premisa liberalne demokratije. Svi predsednici od 2000. koketirali su i s Rusijom i sa Evropskom unijom. S Kremljem iz antropološkog uverenja i latentnih kvislinških pobuda (šta će reći čaršija i familija). S Briselom u iznudici, jer se u zapadne banke sklanjaju opljačkane pare. I SPS je u Moskvu izvozio samo sumnjive ili osumnjičene za masivne pljačke i naručivanje ubistava (MM-BK), ali je i u devedesetim ratni i tranzicioni plen, s tajkunskom i funkcionerskom decom, bio sigurniji u EU i Švajcarskoj. Budući da smatram da EU i YU nemaju alternativu, da su evroentuzijazam i jugoslovenstvo dve najplemenitije srpske političke ideje, dalekosežno racionalne, moji favoriti su oni koji imaju hrabrosti da se približe evropskim i jugoslovenskim politikama. Razumem sve teškoće. Tadić i Vučić dopustili su da javno mnjenje formira politike, umesto da politikom visokih standarda prevaspitaju i sirotinju i akademike. Nepoznato mi je na kakvim je danas Vučić pozicijama, dok se suočava s liderskim i konstitutivnim slabostima EU, verovatno pod Putinovim pritiscima i pretnjama, i nespreman da uskomeša radikalizirano biračko telo ukoliko bi ponudio bilo kakvo jedinstvo nama najbližim narodima i narodnostima. Drugi načelno proevropski kandidat koji će biti u stanju da prebaci 10 odsto, sa svojom svitom akademika, uglednih javnih ličnosti, sportista i glumaca, Janković još uvek nije u stanju da formuliše bilo kakav jasan politički stav koji srpsko društvo ne bi delio na pristojne i nepristojne, građane i seljake, elitu i majmune. Najevropljanin biće onaj ko realizuje evropsku ideju integracije, a liderstvo nije u floskulama („Saša je bio moj student i ja sam ponosna što sam njegova huliganka“ ) degenerisanog kruga Dvojke i novokomponovanih vračarskih pašnjaka.