Proevropska elita, koja se smatra avangardom demokratizacije, reformi, suočavanja s prošlošću, itd., prećutala je ili uzdržano ispratila dve hrabre odluke koje je vlada realizovala u skupštini. Prva je Vučićeva odluka da konkretno unapredi saradnju s NATO-om, koja je malo više od Partnerstva za mir, a malo manje od punopravnog članstva. (Komentare DS-a, i udbaških njuški nedavno otpalih iz iste, plastičnije će izvajati Basara, ako je naš najtalentovaniji živi pisac, a jeste, a mlad je i perspektivan.) Drugi je Zakon o otklanjanju posledica imovine žrtava holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koji potvrđuje da je Srbija u stanju da donosi odluke koje uređuju najosetljivije etičke i imovinske odnose, u službi i prošlosti i budućnosti. Kompenzovana je solidarnost i s Nedićem, i kvislinzima koji su naši savremenici.
U poslednjih nekoliko godina ekonomska kriza i politički sukobi među dominantnim elitama metastazirali su u jednoj sve nesnosnijoj društvenoj svakodnevici. Politika se spustila u društvo, ali lišena racionalnih atributa. Premijer Vučić je raspisivanje prevremenih izbora obrazložio, između ostalog, eskalacijom društvenih sukoba. Aktuelne ideološke i vrednosne nedoumice gube se u nebulozama koje zaklanjaju svaku jasnu perspektivu. Zašto premijer nema podršku u „intelektualnim“ i „građanskim“ krugovima? Mada se poziva na reforme, štednju, nekad i unapređenje odnosa sa susedima, na međunarodne finansijske institucije, uravnoteženu spoljnu politiku. Da li je samo njegova (i moja) prošlost sramna i prljava? Kamo sve te moralne gromade, da kleknemo? Nebojša Popov je Nataši Odalović nedavno otkrio neke od mračnih tajni koje diskvalifikuju prošlost i prve i druge Srbije koje su inače, i konačno, u procesu pometnje, dok smena njihovih generacija ne najavljuje optimističnu reprodukciju. Nameće se i lažna dilema, da li će Vučić svojih dva miliona birača vodati okolo po halama, zahodima i mostovima, ili će ovi, sa očevima nacije, ponovo orljati po Krajinama ili Terazijama, većina, naravno, posredstvom javnog servisa evropske Srbije.
Odlazak DSS-a pa DS-a i sličnih s vlasti, u kojoj je, pri tom, preostalo njihovih kadrova, izazvao je rasulo dela elita zaglibljenih u otimanju o privilegije i sfere uticaja. Nema mesta, niti potrebe da se ovde prebroje i oni koji su ubili jednog premijera, i drugi koji su ga prodali zarad sex vikenda u Milanu, ambasadorskih fotelja ili kabinetskih zavera. Definitivno na izborima 2008, čitav demokratsko-reformski potencijal političke kaste predat je crnoj tajkunskoj trojci. Kolaps društvene dinamike podudario se s nastupanjem ekonomske krize.
Crnogorski premijer Milo Đukanović je podsetio da od iste 2008, kad su Hrvatska i Albanija ušle u NATO, nije bilo prijema novih članica, i da je postala nejasna evropska perspektiva ostatka Zapadnog Balkana. „Naravno, tu okolnost su koristili protivnici NATO i Evropske unije“. Oživele su iluzije o alternativama ne samo evroatlantskoj integraciji, nego i medicini, etici, vrednostima rada i znanja, često i zdravom razumu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
