Šanse i odluke

Srbija će se osloboditi malignog uticaja Putinove zločinačke vlasti, i koncepta te vlasti. Sankcije Rusiji postaju prečica procesu ulaska Srbije i ostatka bivše Jugoslavije u EU.

EU je konačno uspostavila zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. NATO ponovo ima smisla.

Pojavljuju se nove moguće članice, Finska i Švedska, čiji su državni i društveni standardi impresivni.

Sankcije Rusiji bila bi i poruka izvinjenja, pomirenja i buduće saradnje svim susedima koje je Srbija ponovo ugrožavala od 2016.

Mislim na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, ali i na Hrvatsku.

Druga šansa je, ako se Vučić ne osmeli na odluku o pridruživanju sankcijama Rusiji, da tu odluku donese, umesto njega, opozicija.

U ovom trenutku, opozicija podržava Putina relativizujući agresiju u Krajini, ili porukama ne u NATO, čuvajući glasove koje nema.

Opozicija i na toj tački deli sva Vučićeva uverenja.

Već se slažu, ne u NATO, ne daju Kosovo koje nemaju, negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid.

Ne u NATO je jasna poruka Putinu.

Vučić podržava Putina, jer glasanje u Generalnoj skupštini UN ne znači konkretno ništa, zatureno u tolikoj većini. Vučić šalje u Rusiju avione, i otvara alternativne finansijske tokove i institucije.

Ako Vučić tako nastavi, nov bojkot izbora jedini bi imao smisla.

Bojkot izbora bilo bi podsećanje evropskoj javnosti, da su izborni uslovi i dalje nejednaki, da Vučić medijskom kampanjom zloupotrebljava državničku funkciju i podržava ratnu agresiju Rusije protiv Ukrajine.

Bojkot izbora ogolio bi Vučića lično i njegovu novu šešeljevsku politiku dok su EU i NATO nikad jači i složniji.

Pošto je prokockao sve svoje šanse, a bio je saradnik ratnog zločinca, Vučić bi dobio ulogu parije u zapadnom svetu koji je ponovo preuzeo moralno liderstvo dok pomaže Ukrajini u onoj meri u kojoj je to razumno. Pred gubitničkim besom ludaka koji je razjaren jer gubi, a ostao mali.

Dvadeset godina javno, uporno, dosadno ponavljam, Putin će Srbiju učiniti ponovo izolovanom, neuspešnom i nesrećnom.

Zato ukazujem na šanse, inače ćemo nestati. Činjenice opominju, da je taj proces u toku.

EU i NATO će podržati onu opciju koja se bude jasno opredelila, ne za osudu agresije, koju iskreno ne osuđuju ni vlast ni opozicija, nego za sankcije koje su jedina altenativa sukobu u kojem bi svet nestao.

Podrška Ukrajini nije politika nego savest čovečanstva. Sankcije Rusiji su jedini iskaz te savesti, koji ima smisla.

Pred nama su i šanse za konkretne sistemske promene.

Da Republika od Gazproma otkupi NIS. Da Republika otkupi Lukoil.

Da se INA vrati Hrvatskoj. Gest prijateljstva i pomirenja, i saradnje u svetu u kojem nam je najbolje kad smo na istoj strani, možda i ponovo zajedno.