Sputnjik i „oteta država“

Nemoguće je argumentacijom javnog interesa ili svakog individualnog interesa, opravdati institucionalnu dominaciju neposredno izabranog pojedinca. Predsednička kampanja zasad, međutim, ne nudi alternative postojećem ustavnom okviru: koje su stvarne granice ove države, i kako bi izgledala mirna putanja njene regionalne integracije, kad je već nesporan nacionalni konsenzus (bez obzira na političke razlike), da nam je tesno, da smo siromašni i nesrećni? I neće nas odbraniti rashodovani MiG-ovi, pre svega od nas samih.

I još jedno važno pitanje, ko nam je oteo državu, time i pravo i na prošlost kakva je zaista bila, i na uspešnu budućnost koju možda zaslužujemo? Ima li uopšte života mimo države, van njenih domašaja i manipulacija? Koja su nova načela odbacila bratstvo i jedinstvo i radničko samoupravljanje, i zašto te vrednosti nismo jednostavno preveli iz komunizma u kapitalizam, iz totalitarizma u demokratiju, iz etatizma u liberalizam? Da li je država zaista oteta? I gde je kraj tome?

BK grupa, SPS, JUL i „pravi“ radikali otimaju SNS. Janković otima DS, ne preuzima samo tuđe poslanike, i ne obazire se na pravo svojih birača da ga pitaju, gde je bio, na čijoj strani, 5. oktobra i 12. marta. To je, kad nisu raspetljane 24 privatizacije, dok čekamo odgovore o ubistvu iz kafića Panda u Peći 14. decembra 1998. To je, dok se mnogi pozivaju na Đinđića a skreću pogled od njegovih ubica-nalogodavaca i svih njihovih političkih klonova. Janković u Sputnjiku odbacuje sve najviše ciljeve koje bi trebalo da smo postavili 5. oktobra. Možda su u toku izbori za Sputnjika, u funkciji predsednika, neke druge države, ako je Srbija zaista oteta