U četiri oka?

Pre godinu dana predsednik DS Šutanovac najavio je akciju povratka izbeglica i migranata. Od prvih godina nakon osnivanja od DS su se odvajale nove stranke, otpadali znani i neznani. Prof. Mićunović izjavio je da je spreman da lično isleđuje, u četiri oka, one koji nameravaju da se vrate, kako bi ih podsetio na razloge napuštanja stranke. Pomenuo je, neoprezno, i proteste 1997, kad je bio lider Demokratskog centra, nezadovoljan Đinđićevim liderstvom. I niko ga nije isleđivao, kad se vratio u DS.

Politička stranka je sredstvo, a ne cilj sam po sebi. DS je 2001-2003. dopustila medijsku hajku protiv premijera Đinđića, a nakon atentata bila uzdržana pred potrebom ukazivanja na nalogodavce i i politički kontekst atentata. Prepustila je Živkovićevu vladu da je čerupaju najbesprizorniji DOS paraziti. Nije zauzela jasan odnos prema ulozi Haškog tribunala, odrekla se Đinđićevog partnerstva s Đukanovićem i Crnom Gorom, pristala na licemeran stav o Kosovu. Ovim sam naveo, a da me ne isleđuje neki golootočansko-korčulanski um, svoje razloge odlaska iz DS-a 2005, kad je osnovan LDP, koji je imao važnu ulogu, mada sam prethodne godine podržao Tadića u kampanji za predsednika Srbije. I nisam pogrešio. Unapred i svesno sam se odrekao privilegija onih koji su pristali na Tadićeve kompromise. Sva navedena teška pitanja koja su pred nama, ex-YU susedi, Kosovo, EU, vladavina prava, dovoljno je i precizna i široka platforma rekonstrukcije DS-a, time i celog političkog sistema.