Bindžovanje je postao poguban ekstremni sport.
Odgledati celu sezonu „Aleksandra od Jugoslavije“ mislim da je nemoguće bez posledica.
Ne mogu da verujem da je tim stručnjaka ili bar odraslih ljudi koji su imali prilike da se obaveste o tome kako se piše, snima i glumi (itd) mogao da sklepa to jednosatno TV maltretiranje (puta 15 kad se gleda odjednom).
Aleksandar se izražava u citatima lošeg seoskog recitala i pritom se dere iz petnih žila.
Druže, postoji mikrofon, nema potrebe da dramiš u toliko decibela!
Po dvojica u kadru anfas, po dvojica u kadru u profilu, stoje i recituju loše replike ili se šetaju dizajniranim raspadnutim Beogradom.
Nisam čitala literarni predložak, ali pretpostavljam da je bar malo bolji od onoga što sam gledala (gore papir ne bi izdržao, ne znam kako je mogla „traka“).
Čist gubitak uloženih sredstava, od vremena potrebnog da se adaptira roman, preko radnih sati glumaca, šminkera, čak onih koji su pravili kralju večeru prostrtu po stolu i nepojedenu.
Sigurna sam da možemo bolje, zašto nećemo, ostaje enigma.
Da li moćnici skromnog intelektualnog kapitala u esnafu stvarno misle da je dovoljno samo pustiti da se „vrti rolna“ ili nemaju svest o tome koliko su loši?
Mnogo smo pali, o tome govore i diplome koje se kupuju na metar, o tome govori slika sveta koju dobijamo kad se osvrnemo oko sebe ili otvorimo portal zadužen za prepričavanje „istine“ o životu koji živimo.
Međutim, pored treš kulture koja nam se trpa u glavu, pogrešno pretpostavljaju roditelji serije da smo glupi koliko su oni umislili.
Bacila sam pogled i na „Radio Milevu“.
Bar nije pretenciozna, izuzev u žanrovskom usmerenju.
Serija je opisana kao „humoristička serija“ od čega je tačno samo da je serija.
Mi smo duhovit narod i bolje bi TV producenti uradili kad bi snimali jednostavna slučajnim uzorkom birana druženja, ona su dinamičnija, uverljivija, duhovitija, šarmantnija.
Bojim se da su kreativci filmske industrije naseli na novu „kulturnu politiku“: uvali bilo šta važno je da se obrće kinta, bilo visoko 100 m, bilo dugo celu mučnu sezonu, bilo sklepano, bilo dosadno, daj narodu, boli te uvo, dobićeš naslovne strane i prostor na portalima.
Ko zna, možda se primi…
Treš radi kad mu ojačaš platformu. Verujem, uprkos trenutnom trendu, u naš osnovni, rođenjem dat potencijal (zlostavljan decenijama), jednom će dobiti prostor da se razvije u „leptira“ (ili „labuda“).
Kad smo kod „umetnosti“: Lečić! Rekla bih „srpsko ego seljačenje“, ali bojim se da je u pitanju širi geografski prostor.
Nadam se da će jednom i tom sadističkom iživljavanju doći kraj. Samo napred, devojke i žene!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
