Iznenađena sam i ovim: svingeri sebe smatraju nekom vrstom andergraunda. U redu, oni to u izvesnom smislu i jesu, ali onako kako su to islamski fundamentalisti koji se dižu u vazduh po belom svetu (i bliže). Ovi bračni parovi ponosni su na svoj „alternativni lajfstajl“, kako stoji u tekstu na jednom FB profilu. To je jednako otkačeno kao kad se neko ponosi mlohavim telom i kvarnim zubima.

            Brak je trgovinsko preduzeće, AD ortakluk gde svaki od učesnika gleda kako onom drugom ili trećem da uvali bar trulu šljivu ako ne ceo paket pokvarene tunjevine. Sa osmehom ili uz teške batine, nema veze. Zato svingeri ističu ravnopravnost i insistiraju na tome da im njihove zajedničke avanture jačaju poverenje i učvršćuju odnos. Nije nego!

            Verovatno ima sličnih seoskih zabava za finansijski ugrožene (što dođe kineska obrada opskurnog fensi uparivanja), ipak prave svingerske bahanalije nisu zabava za osobe skromnih primanja. Učipljenje za elitne beogradske žurke košta bar tri-četiri puta više nego mesečni psihoterapijski nadzor i vođenje. To znači da negovanje seksualnih devijacija prema pokušaju da se razvije bliskost vodi sa 8:1. Tako psihološko podzemlje obrće ogroman novac. Na stranu zdravlje nacije, moje pitanje bi bilo koliki su porezi na intimna druženja i da li u državnu  kasu kapne neki dinar od toga.

            Svingeri vole da se porede više sa antičkim Grcima kojima ovakav vid opštenja nije bio stran nego sa pripadnicima hipi pokreta. Fino, ali Grci dadoše dobru skulpturu i snažne tragedije, hipi pokret odličnu muziku, a naši svingeri? Baš mlako! Sudeći prema kremu beogradskog svingeraja, ovi naši mogu da naprave reklamu, napišu pokoji zakon ili učvrste političku poziciju. Za civilizaciju premalo!