Ako smo se nekad delili na hejtere (konceptualno, dok termin još nije bio ustanovljen i opšteprihvaćen, kad se ekipa sa takvim stavom opisivala kao mračnjačka, sarkastična, nezadovoljna, večno ljuta, uvređena, zlobna) i na, recimo, lajkere (zvali smo ih fini, dobronamerni, optimisti, pre Fejsbuka; oni su u novo doba uglavnom isti ljudi kao hejteri, ali svoju lajkersku, toplu i prijateljsku stranu ispoljavaju samo tamo gde žive prijatelji, dakle na društvenim mrežama, bez Tvitera jer tu ima svega i svačega) sad smo manje-više svi prešli u isti tabor. Čitam analize, komentare, kolumne… Hejt! Hejt više nije supkulturni trend, životni stil poluinformisanih dokonih urbanih likova, postao je, bojim se, jedina opcija. Pomirio je mejnstrim i andergraund, pametne i glupe, obrazovane i neobrazovane. Svi hejtuju… Afirmativna opaska je nezanimljiva.
Događaj nad događajima prošle nedelje bilo je postavljanje kamena temeljca. Na kiši, što je, kako smo imali prilike da saznamo, vrlo dobar znak u arapskom svetu (nije loše da polako učimo običaje ove daleke kulture). A na Krstovdan, što ćemo videti da li je dobro…
Tom prigodom, jedan pored drugog, sa luftom što je pravila gomila uniformisanih između, našla su se dva tima: za i protiv. Ovi manje paradno obučeni su bacali hejt na ekipu bliže vodi i sve njihove odluke, sklopljene ugovore, pokrenute akcije. Ovi drugi, koje nije bilo briga šta se dešava iza kordona, hejtovala je hejtere. U tu svetu nedelju, a i posle. Tako smo za jedne čuli, pa kasnije čitali ono što ne smem da napišem, a za druge da, bez obzira na kompetenciju, sipaju pilićarske kritike. Ovo smem da napišem jer je autor sintagme (kojoj je važan zavisni član, a možda omašen glavni jer i nije glavni za poruku) gradonačelnik glavom i bradom. Svaka čast! Vrlo dobar kafanski hejt… Možda samo nije baš za mikrofon i prajmtajm na nacionalnoj televiziji.
Ne znam kako da se odredim. Pokupila me je struja, uglavnom kritikujem. Nekad ne znam da li mogu da napišem tri afirmativna teksta zaredom. Za vikend će se održati stend-ap festival, čula sam otkačen rok sastav („Orasi“) – oni su jedinice srpske poezije XX veka obukli u rok i zvuče odlično, u Sakuri je koktel veče… Eto, tri teme. Videću da li mogu da izdržim i posvetim im po 400 reči u narednom periodu, da li sam neizlečivo inficirana hejterskim virusom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
